Od samog rođenja položaj deteta u porodici je takav da zahteva posebnu brigu odraslih, posebnu negu, ishranu, pojačanu pažnju i slično. Ali upravo ta pažnja, kada preraste razumne okvire, postaje često izvor nevolja i dovodi do razmaženosti dece.
Karakteristično za dete ranog uzrasta jeste da je po prirodi egoistično, skoncentrisano na sebe i sopstvene želje. To je prolazna faza, ali da ne bi došlo do toga da i kad odraste bude egoista, sebičan i neosetljiv za potrebe drugih, presudna je uloga roditelja.
– Ključ uspeha jeste uvođenje discipline, a najefikasnija disciplina nije ni suviše stroga, ali ni suviše popustljiva. Popustljivost je velika greška u vaspitavanju deteta. Deca kojoj se previše pušta na volju postaju često sebična, gruba, ali i nesamostalna i preosetljiva. Popuštanjem i udovoljavanjem dečjim nerazumnim prohtevima činite detetu medveđu uslugu, jer je neophodno naučiti ga na život sa ograničenjima, kako bi se sutra kad odraste snašlo i preživelo u društvu koje je puno granica i pravila (u školi, na poslu i slično). Strogost je druga krajnost koja takođe nije dobra, jer dovodi do svađe sa detetom, razvija nepoverenje deteta prema roditelju i pribegavanje lažima kako bi se izbegla kazna – kaže za „Alo!” pedagog Ksenija Sulejmanović.
Detetu je neophodno postavljati razumne granice i pravila ponašanja i biti dosledan i istrajan u njihovom sprovođenju. To je lakše reći nego primeniti u stvarnosti, ali se svaki trud višestruko vraća u obliku zrelog, osećajnog i uravnoteženog mališana.
Evo kako da vam bude lakše:
– Postavite pravila, ali se zadržite na razumnom broju, odnosno ograničite svoje „ne” na situacije koje su zaista neprihvatljive.
– Uz svako „ne” ponudite „da” kao alternativu.
(Primer: „Ne možeš da cepaš novine, ali možeš da crtaš u ovoj svesci.”)
– Povremeno dopustite detetu da iskusi logične posledice nerazumnog ponašanja. (Ovo ne važi za situacije kada je u pitanju bezbednost deteta.)
(Primer: „Ako pocepaš knjigu, više nećeš moći da je čitaš”, „Ako prospeš vodu, ostaćeš žedan” i slično.)
– Zahtevi koje postavljate treba da budu primereni sposobnostima deteta. To znači da ne treba da obavljate umesto njega ono što je u stanju da uradi samo, ali i da ga ne dovodite u neverovatno zahtevne situacije koje nije u stanju da poštuje.
(Primer: Da mirno sa vama provede tri sata u šopingu.)
– Budite odgovorni i uvek održite obećanje dato detetu. (Ako ga izneverite, više vas neće ozbiljno shvatati.)
– Budite strpljivi i spremni da ponavljate bezbroj puta isto pre nego što dete „nauči lekciju”.
– Ne kritikujte dete, već njegovo ponašanje.
(Primer: „Ružno je biti cicija” umesto: „Ti si cicija.”)
– Uvek pohvalite dete za pozitivno ponašanje. (Izbegavajte nagrađivanje u vidu kupovine poklona i podmićivanja da bi bilo poslušno, jer će tako podrazumevati da za svaki obavljen zadatak treba da bude nagrađeno.)
– Uvek detetu dajte jasno objašnjenje zašto nešto zabranjujete ili ako primenjujete kaznu, zašto kažnjavate.
(Primer: „Oduzela sam ti loptu jer si je šutirao u stanu.”)
– Budite primer detetu za sve što želite da ga naučite.
Komentari (0)