Da li je moje dete premršavo?

Poslednje vreme često se priča o deci koja imaju previše kilograma za svoj uzrast i fizičku strukturu, dok su često zaboravljena deca koja imaju premalo kilograma. No je li vaše dete zaista premršavo ili se samo radi o percepciji vas i okoline kako bi vaše dete trebalo izgledati?

Naime, pre nego što počnete paničiti i preduzimati korake kako bi „udebljali” svoje dete, potrebno je u obzir uzeti određene parametre.

Je li vaše dete uvek bilo mršavije? Jesu li mu oba roditelja mršava ili su bili mršavi dok su bili u njegovim godinama? Kakvo je dete konstitucije? Što dete jede i koliko jede?

Deca koja su oduvek bila mršava ne mogu se svrstavati u isti „koš” s decom koja su imala „normalnu” telesnu težinu i prestala dobijati na težini ili smršala. S druge strane, ako je i možda vaše dete smršalo u poslednje vreme, to ne treba ništa značiti. Potrebno je imati na umu da se dinamika rasta i razvoja deteta neprestano menja, što definitivno utiče ne samo na težinu nego i preraspodelu telesne mase. Recimo, dete koje naglo raste možda će se odednom činiti mršavo, ali s vremenom će njegova težina sustići njegov nagli rast. S druge strane, ako dete ne raste dovoljno brzo, može dobiti na težini, no sve će se „posložiti” kada naraste.

U svakom slučaju treba pažljivo motriti detetov razvoj, jer svako preveliko odstupanje može značiti problem. Takođe, postoje slučajevi kod dece koja su se počela debljati nakon naglog rasta, a pre toga su bili premršava, što može biti određeni razlog za brigu.

Kako biti siguran da niste krivo protumačili znakove mršavljenja i debljanja vašeg deteta? Najsigurniji način je da posetite lekara. On će uzeti u obzir faktore koje smo već naveli pre u tekstu – kakve su građe njegovi roditelji, koliko je dugo dete mršavo, koje je konstitucije, oceniće prehrambene navike deteta i njegovo celokupno zdravlje i razvoj.

Moraćete odgovoriti na pitanja je li vaše dete imalo određenih zdravstvenih problema – od određenih viroza do hroničnih bolesti. Lekar će na pregledu izmeriti visinu i težinu deteta, izračunati indeks telesne mase i utvrditi unutar kojih parametara se nalazi vaše dete. Ako je dete zaista pothranjeno, pokušaće se utvrditi zašto se dogodilo. Budite spremni odgovoriti na detaljna pitanja o detetovoj ishrani. Na kraju postoji mogućnost dodatnih pretraga krvne slike, te preporuka lekara za dijetu – za debljanje.

Međuobroci su jedan od načina da deci „podvalite” jela koja su zdrava i puna kalorija, a koji se moraju sastojati od orašastih plodova, avokada, zatim punomasnog mleka, jogurta, pudinga, sireva, celovitih žitarica i malih sendviča sa mesnim prerađevinama. Sve su to stvari koje dete može jesti usput dok uči, dok se igra, odmara ili bilo što drugo. Neka takve užine budu uvek negde pokraj njega i sigurno će nešto od toga završiti i u njemu.

Pokušajte planirati zdrave obroke i međuobroke za dete u kojima neće odjednom morati pojesti mnogo (jer verovatno ima vrlo mali želudac u koji ne stane mnogo). Važnije je vaše dete dobije što više zdravijih obroka, pune vitamina, minerala, proteina, vlakna i ugljenih hidrata. Na kraju krajeva, najvažnije je da je dete zdravo i da se normalno razvija. Pa što i ako je vitkije nego što su druga deca?

Bilo da je dete mršavo, normalno ili deblje, nemojte im davati nezdravu hranu. Ako ste ih na taj način hranili od malena, verovatno ćete teško prekinuti tu naviku, ali na njenom prekidanju morate ozbiljno poraditi. Neka vreme obroka bude ugodno porodično vreme, bez žurbe i trke, ako je ikako moguće. Uključite dete u kupovinu i pripremu hrane, kako biste podstakli interes za hranu.

Takođe, nemojte detetu davati grickalice pre glavnih obroka, a pola sata pre obroka nastojte privoditi detetove aktivnosti na minimum, kako ne bi bilo previše zaokupljeno onim što radi, pa će želeti preskočiti obrok ili jesti minimalno. Dete mora jesti redovno, ako želite da dobija na težini.  

Ako je dete izbirljivo i odbija jesti određene vrste hrane, doktor će vam verovatno savetovati određene dodatke ishrani. Danas ih se može kupiti u apotekama, trgovinama i drogerijama i najčešće su vrlo ukusni deci. Ograničite unos slatkih i gaziranih sokova koji će zasititi dete, posebno pre glavnih obroka. Neka dete pije vodu, čajeve i sveže isceđene sokove od voća.

I za kraj, nemojte neprestano pred detetom spominjati njegovu težinu, jer to može izazvati reakcije prkosa da još manje jede i odbija hranu, zatim preteranu samosvest o vlastitoj težini i izgledu koji možda trenutno odstupa od određenih standarda, što može dovesti do drugih problema.

Najvažnije je da detetu usadite svest da mora jesti redovno i zdravo, jer ćete s time mu usaditi zdrave navike koje će mu ostati za celi život, što je na kraju najvažnije od svega. Svako je dete je drugačije, a najvažnije je njegovo zdravlje koje nije uvek povezano s težinom, koje pak ne zadovoljava određene parametre.