Da li je moje dete nedovoljno samostalno?

Koliko je vaše sedmogodišnje dete (godinu više ili manje) samostalno? Odvaja li se od vas s lakoćom, kako bi recimo provelo vikend s dedom i bakom, članovima šire porodice ili prijatelja, ili pak postoje određeni problemi po tom pitanju? Je li preterano sramežljivo, vezano za vas, ima plašljiv temperament i nastaju li svaki puta problemi kada se mora odvojiti od vas i provesti vreme s drugim ljudima i okruženju koje nije njegov dom?

Naime, dete bi u spomenutom uzrastu već trebalo biti prilično samostalno, jer to je pozitivan znak da je sigurno u sebe i da ima sve snažniji osećaj identiteta. Recimo, na početku osnovne škole vrlo su važni prijatelji i bliske osobe s kojima boravi i koje igraju važnu ulogu u životu. U tom periodu sve više stvari će dete raditi samo, od odlaska u školu i povratka, druženja s prijateljima, spravljanja jednostavnog doručka, pospremanja i uređenja sobe, postavljanja stola za obrok, stavljanja suđa u mašinu, iznošenja smeća i tako dalje…

Ako vaše dete nije dostiglo taj nivo samostalnosti, postoje određene metode s kojima možete poboljšati samostalnost deteta.

Vrlo je tanka granica između o normalne brige o detetu i sputavanja, te je svaki roditelj treba pronaći. Svako dete ima drugačiji karakter, pa treba i određene situacije prilagođavati specifičnim potrebama. Potrebno je dopustiti detetu da istražuje, eksperimentiše te da postane nezavisna i jedinstvena individua.  

Deca u toj dobi već su itekako svesna okoline, pa prema tome imaju određene strahove i nesigurnosti. Kako biste ublažili, ako ne i otklonili sramežljivost i preteranu introvertiranost, pokušajte s određenim aktivnostima kao što su isprobavanje nove hrane, pronalaženje novog prijatelja, pronalazak hobija, a sve bez vaše intervencije. Nemojte mu pomagati, makar možda i dete zatražilo vašu pomoć. Naime, sve što smo naveli je nešto što može raditi bez vas. Vi ste tu samo da ga navodite na pravi smer.

Naučite dete da neće sve uvek dobiti „servirano na srebrnom poslužavniku” nego da će se morati pomučiti za neke stvari. Recimo, dopustite mu neka samo obavlja neke poslove u kući, bez vaše intervencije, eventualno odgovarajte na pitanja i usmeravajte ga, ali nemojte neki posao raditi umesto njega.

Predložite svom detetu da pozove k sebi prijatelje iz škole, jer je vrlo važno za dete u tom uzrastu prijateljima pokaže sobu u kojoj obitava, mesto na kojem živi s porodicom, pa i na kraju krajeva šta poseduje. To ne znači da vaša kuća ili stan treba biti luksuzan, niti veliki, te da sve treba biti puno lepih novih igračaka. Deci je bitno da se dobro zabave, topla dobrodošlica i ugodna atmosfera. Dopustite detetu da bira kojim jelom i pićem će ponuditi svoje prijatelje. Sve to vrlo važno je za izgradnju samopouzdanja.  

Prema detetu se morate odnositi s poštovanjem, a pod tom mislimo da poštujete njegovu individuu, tako dugo dok se ponaša normalno za dete njegove dobi, te ne radi nered i nepodopštine, te nema određene ispade koje ne možete tolerisati.

Na primer, nemojte siliti dete da ljubi članove porodice, prijatelje, poznanike i sl. ako ono to ne želi. Dovoljan je normalan pozdrav, bez bilo kakvog kontakta. Dopustite mu da postavi sam svoja pravila. Neka dete na svoj način pokaže da je srećno što vidi svoju baku, dedu, tetu, rođake, pa na kraju krajeva i vas…

Ako već vaše dete nije prespavalo kod bliže rodbine ili prijatelja, uzrast od šest-sedam-osam godina je definitivno vreme u kojem više ne bi smelo biti problema s odvajanjem od roditelja na koju noć ili čak i duže vreme, recimo letovanje, zimovanje… Naravno, ako dete plače na odlasku, ako ima problema s rutinom spremanja na spavanje, tada je možda dobro pričekati s tim poduhvatom. Do onda organizujte pidžama zabave u svojem domu i čekajte kako će reagovati na uzvraćen poziv kod prijatelja i rodbine.

Ako se vaše dete nećka oko spavanja van vašeg doma, objasnite mu da će sve biti u redu, da može doći kući kada god poželi ili recimo s vama razgovarati telefonom. Recite mu šta će raditi na pidžama partiju i kako će se lepo provesti, a da će jutro brzo doći kada će ići kući. Svaki roditelj već zna šta „pali” kod deteta. No budite oprezni, nemojte govoriti laži ili preuveličavati, jer vam se to lako može obiti u glavu.

Ako vaše dete odednom promenilo ponašanje i umesto da bude otvoreno i uvek spremno za druženje i „avanturu”, plače i protestuje svaki put kada ga vi ili vaš partner morate negde ostaviti i tako dalje, uzrok treba tražiti u tome šta se promenilo u detetovom životu? Jesu li to porodični problemi, je li to polazak u školu, promena razreda, okoline, određene rutine na koju je do sada bilo naviknuto.

Problem odvojenosti od roditelja koji traje dulje od četiri tjedna te negativno utječe na život vašeg djeteta, nije nešto što treba zanemariti, te se preporuča pomoć liječnika – bilo pedijatra, bilo liječnika opće prakse ili psihologa i psihijatra.

Kada neki problem traje duže vrijeme, vjerojatno neće proći sam od sebe i treba pronaći razlog koji može biti dublji i kompliciraniji nego što se u početku mislilo. Na vama je da usmjeravate dijete u pravom smjeru, da postane odgovoran i samostalan adolescent, te na kraju i takva odrasla osoba.

Nemojte gušiti dijete s vašim nesigurnostima, eventualnim problemima i nerazumnim strahovima za njegovu sigurnost. To je nešto što na čemu i vi isto morate poraditi!