Alergijska stanja su prilično česta. Prema istraživanjima, alergije kod dece koja se rađaju u porodicama u kojima već postoje alergije i sama mogu da razvijaju alergiju iznad proseka.
Verovatnoća da se kod bebe razvije neka alergija je veća ako jedan od roditelja ili brat ili sestra pate od neke alergije. Ako oba roditelja pate od neke alergije verovatnoća je i veća. Ali čak i ako postoji genetski rizik da se kod vašeg deteta razvije neka alergija, to ne znači da će to biti iste alergije koje postoje kod vas i vašeg partnera. Umesto toga je verovatnije da će ono naslediti sklonost ka tome da buude alergično a ne da će razviti neki određeni tip alergije.
Sa druge strane, ako u vašoj porodici ne postoji istorija alergije i dalje postoji verovatnoća 1 na prema 5 da će se ona razviti kod vašeg dedeta, takođe je poznata činjenica da životna sredina i drugi faktori mogu da utiču na razvoj alergija od najranijeg uzrasta.
Na šta su bebe najčešće alergične?
Najčešće alergije su astma, ekcem, polenska kijavica i alergije na hranu. Ohrabrujuće je znati da mnoga deca prerastu svoje alergije naročito u slučajevima alergije na proteine kravljeg mleka.
Alergija na proteine kravljeg mleka se javlja u ranom detinjstvu, uglavnom u dobi odojčeta i malog deteta. Bebe su naročito osetljive jer još uvek imaju nerazvijen imuni sistem i sistem za varenje.
Alergiju na proteine kravljeg mleka karakteriše širok spektar kliničkih manifestacija, kao sto su crvenilo oko usta, koprivnjača, otoci u području očiju, lica i druge regije, ekcem, povraćanje, crevni grčevi, hronični proliv, nekada sa prisustvom sluzi i krvi u stolici, malokrvnost, poremećaj napredovanja, teškoće sa disanjem i dr.
Kako se alergije kod beba najčešće manifestuju?
Kožne manifestacije su najčešće, potom gastrointestinalne, dok su promene na drugim organima i sistemima znatno ređe. Simptomi i /ili klinički znaci alergije su najčešće udruženi, posebno kožno – digestivni, mada mogu biti i izolovani, pa i dosta neobični.
Dijagnoza alergije na proteine kravljeg mleka se zasniva na detaljnoj anamnezi (ličnoj i porodičnoj), tipičnom kliničkom nalazu i odgovarajućim labaratorijskim i drugim ispitivanjima.
Osnovu prevencije poremećaja tolerancije proteina kravljeg mleka predstavlja ishrana majčinim mlekom, do kraja prve godine, pa i nakon toga.
U nedostatku majčinog mleka pravi izbor za dohranu ili ishranu odojčeta su adaptirane mlečne formule bazirane na parcijalnom ili ekstenzivnom hidrolizatu proteina surutke.
Komentari (0)