Ljutnja je normalna emocija i baš kao i ostale emocije potrebno ju je
izraziti. Zato je važno podsticati dete da pokaže svoju ljutnju, a pritom je
uloga roditelja da ga nauči kako da to učini na način da pri tome ne povredi
sebe ili nekog drugog.
Ljutnja spada u kategoriju osnovnih emocija. Može biti vrlo snažna te,
ukoliko se ne znamo adekvatno nositi s njenim javljanjem, može podstaći
negativno raspoloženje kao i donošenje nepromišljenih odluka i reakcija.
Jedan od najvećih izazova u nošenju s dečjim pokazivanjem ljutnje jest to
što se istovremeno kod roditelja mogu javiti snažne emocije. Stoga da bi se
pomoglo detetu da nauči na prihvatljiv način izraziti svoju ljutnju važno je
da roditelj prvo reguliše svoje ponašanje. Dete će, gledajući roditelja
naučiti kako da se nosi s ljutnjom i kako da je na pravi način pokaže.
Važno je da se to osećanje prizna kako bi deca shvatila da se i mi ponekad
ljutimo. Ukoliko roditelj burno reaguje kada je ljut, dete će se
najverovatnije uplašiti svog roditelja i može mu se javiti strah da će on
prestati da ga voli, da će ga povrediti ili napustiti. Stoga roditelji
moraju da budu odgovorni za kontrolisanje svojih reakcija. Ako u njima
preteraju i ne uspeju se iskontrolisati, važno je priznati grešku i izviniti
se. U redu je da dete dobije poruku da i odrasli ponekad mogu pogrešiti i da
je sasvim normalno da nismo savršeni te da se savršenstvo ne očekuje ni od njega.
Ljutnja može biti obrana za izbegavanje još neprijatnijih osećanja, te može
biti povezana s neuspehom, niskim samopoštovanjem, osećajem usamljenosti ili anksioznosti. Sve su to situacije nad kojima sete nema kontrolu. Takođe, može se raditi o tome da dete oseća da ga drugi ne razumeju ili da se prema njemu ne odnose pravedno te je zbog toga povređeno. Ljutnja koja se u nekom trenutku manifestuje ne mora nužno biti povezana samo s konkretnom situacijom koja joj je prethodila već može biti posledica brojnih drugih nakupljenih i potisnutih osećanja. Zato je jako važno da dete naučite da pokazuje sva svoja osećanja, kako ugodna tako i neugodna.
Ljutnja ili agresija
Važno je razumeti razliku između ljutnje i agresije te ih pravilno
prepoznati kod deteta. Ljutnja je privremeno emocionalno stanje koje se
najčešće podstiče frustracijom, dok se kroz agresiju pokušava manerno neko povrediti ili nešto uništiti. U komunikaciji s detetom koje je u tom
trenutku ljuto, moramo biti motivisani željom da ga zaštitimo i razumemo
njegova osećanja (jer u redu je biti ljut) i trebalo bi da mu damo do znanja
do znanja da ste prepoznali njegovo osećanje. Ukoliko dete želi da izrazi
osećanje kroz agresivno ponašanje tada mu je potrebno postaviti jasnu
granicu i predložiti prihvatljiv način izražavanja ljutnje.
Kako prepoznati ljutnju?
Deca najčešće vrlo jasno pokazuju kada su ljuta. Tada mogu biti ne samo
verbalno nego i telesno aktivni (odgurivati, mahati rukama ili nogama,
otimati se, vikati, plakati …). Osim toga, neki od pokazatelja dečje
ljutnje su i: stisnute pesnice, ukočenost ili napetost njihovog tela,
specifične izraze lica (mrštenje), povređivanje samog sebe…
Šta uraditi kako bi pomogli detetu da se nosi s ljutnjom?
Trebalo bi povećati svest o emocijama (imenovati emocije kada ih uočimo kod sebe ili kod deteta i povezivati ih s onim što ih je potaknulo). Trebalo bi
prihvatiti osećanje i usmeriti na prihvatljiv način izražavanja ljutnje.
Takođe, koristite jasne i dosledne posledice kod postavljanja granica u
izražavanju ljutnje (kako bi se ograničila agresivna ponašanja)
A šta ne bi trebalo da radimo?
Važno je da se dete ne sputava u iskazivanju ljutnje. Ljutnja je normalna
emocija i baš kao i ostale emocije potrebno ju je izraziti. Zato je važno
podstaći dete da iskaže svoju ljutnju, a pritom je uloga roditelja da ga
nauči kako da to učini na način da pri tome ne povredi sebe ili nekoga
drugoga.
Komentari (0)