Da li ste nekad poželeli da upišete dete na radionice glume ili je ono samo iskazalo želju, ali ste istovremeno pomislili da možda nije dovoljno talentovano i da će to samo biti potrošeno vreme?
Zapravo, što se tiče glume, stvar je veoma slična kao i sa sportom. Baveći se glumom, svako dete će imati veliki broj benefita, a samo jedan mali broj će odlučiti da nastavi da se bavi time kroz ceo život i to uglavnom budu oni koje pored upornosti i želje krasi i talentat. Veštine koje će dete formirati u toku radionica glume će se ispoljiti u raznim životnim i profesionalnim situacijama.
Foto: Pozorištanci, Novi Sad
Zašto je sve gluma dobra za dete?
PODIŽE SAMOPOUZDANJE
PODIŽE SAMOPOUZDANJE
Deca koja idu na glumu navikavaju su da budu na pozornici, izložena pogledima drugih. Kroz različite uloge koje igraju, kao i posmatrajući decu oko sebe, počinju lakše da pojme ko su, ali i da prihvataju svoje mane kao nešto prirodno. Osim toga, dete na glumi je učeno da je greška OK, da je poželjna i da iz nje može samo da nauči. Zbog toga, svoje greške ali i mane doživljava kao normalne i kao nešto što ne može da ošteti njegov/njen doživljaj sebe.
RAZVIJA EMPATIJU (EMOCIONALNU INTELIGENCIJU)
Deca na pozornici ali i na probama funkcionišu kao jedno. Moraju dobro da se upoznaju i međusobno prihvate da bi svoje izazovne zadatke savladali. Osim toga, da bi igrali određenog lika potrebno je da se sažive sa njim i shvate njegovu poziciju. Vežbajući da emocije izraze adekvatno oni u toj sferi postaju vešti i sa lakoćom prepoznaju i neverbalne znake koje im okolina šalje.
Foto: Pozorištanci, Novi Sad
RAZVIJA SOCIJALNE VEŠTINE
Biti deo glumačke trupe znači biti fleksibilan u prihvatanju svih članova grupe, biti vešt u pozicioniranju svoga mesta u grupi kao i u davanju svog doprinosa grupi. Osim toga da bi grupa dobro funkcionisala potrebno je pridržavati se pravila koje ona nameće ali i aktivno učestvovati u kreiranju tih pravila.
PODSTIČE PRAVO DA DETETOV ”GLAS” ČUJE
Dete koje ide na glumu vremenom bez ustezanja iznosi svoje stavove pred grupom i želi da se njegov glas odnosno stav čuje.
RAZVIJA VERBALNU INTELIGENCIJU
Izražavajući se pred grupom i pripremajući određen tekst za svoju ulogu, dete je u stalnim kontaktu sa jezikom i sa načinom na koji ga artikuliše.
Foto: Pozorištanci, Novi Sad
RAZVIJA PAŽNJU I ČULA
Dete na glumi se uči da opaža, da čuje, da omiriše, da okusi. Mora da se detaljno upozna sa svetom oko sebe ili konkretnom scenografijom u kojoj se nađe. Kada se dete jednom nauči kako da pravilno i detaljno opaža svet oko sebe, ono za njega postoje zanimljivije mesto.
PODSTIČE RAZIGRAVANJE
Na glumi se deca često toliko razigraju da zaborave na vreme i prostor. Na taj način se osećaju slobodno i razvijaju kreativnost.
RAZVIJA KRITIČKO MIŠLJENJE
Kroz različite uloge koje dete igre, postavlja se u različite životne situacije, kritički posmatra svet oko sebe i postupke drugih. Pokušava da razume zašto se neke stvari u svetu dešavaju ali i zašto se ljudi međusobno razlikuju. Na glumi dete uči da razgovora o tome, a ne samo da prosto prihvata svet oko sebe.
KROZ NJU SE I EDUKUJE
Različite predstave i priče sa sobom nose novi sadržaj. Često se deca kroz glumu upoznaju mnogo ranije sa čuvenim ličnostima i događajima za koje kroz formalno obrazovanje i ne čuju.
VEŽBA POVERENJE
Na glumi se dete uči da se bez zadrške može ”osloniti” na drugog. U toku proba a i zajedničkih nastupa deca funkcionišu kao jedno, pomažu jedni drugima u daljim koracima, šapću tekst i slično.
Foto: Pozorištanci, Novi Sad
Predavač to jest glumac brine o specifičnostima svakog deteta, a razvojnim zadacima koje koje ono prolazi i na koji način da ga uklopi u grupu a da ono pritom ispolji svoje maksimalne kapacitete. Deca i predavač vremenom stvore bliske veze jer se glumeći i pričajući jako dobro upoznaju i prihvate.
Uzrast u kom deca najranije kreću na glumu jeste 4 i po godine. Smatra se da su tada najranije spremni da intelektualno, emocionalno i verbalno doskoče izazovima glume i dobiju od ovih radionica baš one veštine koje im trebaju.
Komentari (0)