Tokom 70-ih godina prošlog veka muškarci su ulazili u brak sa 25 a žene sa 23 godine. Danas je situacija znatno drugačija. Muškarci se tek u svojim 30-im godinama odlučuju na kupovinu prstena dok žene sudbonosno „Da” izgovaraju nakon 28 godine.
Brak kao institucija sasvim sigurno neće nestati, ali danas, više nego ikada, ključnu ulogu više ne igra ljubav, već brojni ekonomski faktori.
Veliki broj parova brak vidi kao završni korak u nečijem životu, pre toga žele sebi da obezbede finansijsku sigurnost, dom i planove za podizanje budućih prinova i tek onda počinju da razmišljaju o matičaru.
Parovi će doduše i dalje planirati svoja venčanja. Muškarci zbog osećaja stabilnosti i sigurnosti dok će žene ovom činu prilaziti sa znatno romantičnijeg stanovišta – u želji da napokon osvoje svog princa na belom konju.
Sa druge strane, parovi u vanbračnim vezama imaju dva puta veće šanse da raskinu od onih koji su svoju vezu i ozakonili, pokazuju istraživanja.
Istraživanje u kojem je učestvovalo hiljadu porodica pokazalo je da brak ipak čvršće veže muškarca i ženu.
Otkriveno je da se dve od pet vanbračnih zajednica raspadne pre 10. godišnjice i samo jedan od pet brakova.
Stručnjaci kažu da je to jasna potvrda da je brak puno čvršća zajednica od onog koji nije zakonski sklopljen. Venčani parovi češće ostaju zajedno, više toga tolerišu i spremniji su za promene koje se tokom života dešavaju.
Za razliku od njih, partneri u vanbračnim zajednicama manje su tolerantni, a njihov raskid ne mogu sprečiti ni deca ni zajednička imovina.
Stoga stručnjaci misle da parovi koji odluče da se venčaju pokazuju ozbiljnu nameru da stvore stabilnu i sigurnu zajednicu, za razliku od onih koji odbijaju službeno venčanje, što pokazuje da nisu ipak spremni za ozbiljno vezivanje.
Komentari (0)