Sigurno ste nedavno imali priliku da pročitate da je jedan od najpoznatijih kuvara današnjice, Džejmi Oliver, dobio svoje peto dete. Ipak ta lepa vest iznedrila je i jednu drugu temu.
Naime, na petom porođaju njegove supruge Džulijete Norton, s kojom se oženio 2000. godine te su dosad imali četvoro dece – tri ćerke Popi Honei Rozi (14), Dejzi Bu Pamelu (13), Petal Blosom Rejnbou (7) i sina Badija Ber Morisa (5), učestvovala su i deca. Tačnije, na porođaju su bile dve starije ćerke, a obe su pomogle u presecanju pupčan vrpce svog mlađeg brata.
Iako je danas mnogima još uvek pomalo čudna, čak i grozna ideja da deca učestvuju na porođaju, čini se da taj trend postaje sve popularniji.
Prema pisanju BBC-a u kojem je objavljen veliki članak na tu temu, sve veći broj babica svedoči o porođajima na kojima učestvuju upravo deca. Posebno se to odnosi na porođaje kod kuće, ali nije neobično da deca budu i u bolnici uz svoje mame. Trend se jednako brzo širi SAD-om, Velikom Britanijom i drugim zapadnim zemljama, tamo gde je naravno dozvoljeno imati veću podršku pri porođaju nego što je to slučaj kod nas.
Roditelji koji su dozvolili svojoj deci da prisustvuju porođaju jako često ističu da je taj događaj bio jedno divno iskustvo za sve. Neki čak kažu da im je jedan od glavnih razloga bila ideja da će dete, kada vidi rađanje svog brata ili sestre, pamtiti taj trenutak i tako će već u startu suzbiti eventualnu bratsku ljubomoru, odnosno – da će se tako od prvog trenutka snažno povezati s bebom. I uopšte, da je takvo iskustvo znatno uticalo na osnaživanje porodične veze među svima.
Jedna od mama koja je iskusila porođaj sa mlađim detetom ispričala je to svoje iskustvo. Na njenom je porođaju učestvovala starija kćer Džesika koja je tada imala samo četiri godine i videla je rađanje svog brata Luka. Za vreme porođaja Džesika je mirno sedela i gledala mazeći svoje ćebence koje je odmah poklonila svom bratiću, a ona je ujedno bila i prva osoba koja ga je držala u naručju. To je iskustvo za nju bilo predivno, ali da bismo je pripremili za porođaj pokazali smo joj neke slike i snimke, samo da zna što može da očekuje”, Istakla je mama Vivijen Petit šaleći se da se uopšte ne bi čudila da Džesika jednoga dana postane babica. “Toliko joj je taj događaj bio divan”.
.jpg)
Ipak, zasad je mali broj roditelja koji na tu ideju gledaju blagonaklono. Puno je više skeptika koji smatraju da je porođaj predelikatan i da definitivno nije za dečje oči i uši. Mnogi se doslovno groze na tu ideju, smatrajući abnormalnog svakog ko uopšte pomisli na to, a kamoli dozvoli detetu da se približi.
O toj je temi stoga progovorila i dr Mer Edvards, dečji i porodični psiholog, koji prvenstveno ističe da cela ta ideja najviše zavisi od samog porođaja – kakav je, koliko traje i koliko je traumatičan. Jer nisu svi porođaji isti što jako dobro znamo.
“Ukoliko porođaj protiče kako treba, prema planu, bez komplikacija – tada je zaista divno učestvovati i to onda stvarno može biti prelepo iskustvo, čak i za dete koje gleda. No, ako se pojave komplikacije, ako porođaj postaje pretraumatičan za majku tada dete apsolutno treba skloniti. I sami partneri nekada znaju da istaknu da im je bilo jako teško da gledaju svoju ženu kako se muči pa to ne bi nikada hteli da priušte svom detetu. Uz to, nije ni svaka žena spremna da podeli to iskustvo sa drugima – tako da je sve to vrlo ličan izbor svake žene, odnosno svake porodice.”
Za one koji se i dalje groze na tu ideju treba istaći još jedan podatak. Pre 20-ak i više godina bilo je doslovno nečuveno da na porođaju učestvuje partner, a danas, prema podacima National Childbirth Trusta (NCT) – 90 odsto porođaja prate upravo partneri. Zato se ne treba čuditi porastu ovakvih “porodičnih” porođaja u zemljama u kojima se oni dozvoljavaju.
.jpg)
Kako pripremiti dete na porođaj?
Ako ste jedna od onih žena kojima se ova ideja sviđa, verujemo da bi vas zanimalo da li treba dete ipak nekako pripremiti na to iskustvo.
Naravno da treba – nije to mala stvar, iako realno, normalan porođaj bez komplikacija niti ima puno krvi niti je toliko traumatičan jer dete ne mora gledati direktno na bebu koja izlazi.
Ukoliko dete stoji uz majčino uzglavlje ionako neće videti sve, ali će biti dovoljno prisutno. Ali uprkos tome dete treba pripremiti da će gledati majku koju boli. Treba ga, bez obzira koliko ono staro bilo, pripremiti na zvukove koje će čuti i scene koje će videti. Treba im dati do znanja da je sve to – normalno.
U celoj priči, posebno kod porođaja koji se ne odvijaju kod kuće gde dete može izaći, igrati se, raditi nešto dok čeka veliki trenutak, da uz dete bude još neka starija osoba koja će u trenucima porođaja možda biti uz dete u slučaju da ga ipak treba podstaći da izađe napolje i ne gleda dalje.
“Jer porođaji često imaju neki faktor iznenađenja, ali, ne bojte se, ne postoje nikakvi dokazi da će učešće na porođaju kod deteta izazvati ikakvu traumu. Posebno ne dugoročnu”, naglasila je Džeki Gerard, direktorka Kraljevskog koledža za babice.
“S pravom podrškom i pripremom te porođajem bez komplikacija, nema razloga da deca ne učestvuju u dolasku na svet svog brata ili sestre”, istakla je za kraj.
Komentari (0)