Čuvajte srce!

U našoj zemlji, u odnosu na broj stanovnika, ima duplo više pacijenata sa povećanim masnoćama u krvi nego u svetu. Nezdrava ishrana, bogata ugljenim hidratima i mastima, i druge loše navike, poput manjka fizičke aktivnosti, dovele su do toga da i kod mlađih ljudi holesterol „probija” sve granice.

Međutim, prilikom rutinskog pregleda krvi koji se radi u domovima zdravlja ili regionalnim bolnicama kod nas najčešće se ne radi pregled masnoća u krvi, procena visine holesterola, a kamoli njegovih frakcija, odnosno nivo lošeg i dobrog, kao i njihov odnos.

Tako se dešava da pacijenti često i ne znaju da imaju patološke vrednosti masnoća u krvi. To znači i da su u riziku od bolesti krvnih sudova mozga i srca. 

Doktor Miloš Stojanović, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju KCS, kaže da čim se otkrije visok nivo masnoća propisuje se najpre promena životnog stila, pre svega ishrane.

– Ako to ne pomaže, pribegava se terapiji statinima. To su najmoćniji lekovi u borbi protiv visokog holesterola. Zato se, bez odlaganja daju pacijentima kod kojih je otkriven dijabetes, pretrpeli su moždani ili srčani udar, ili su u riziku da ih dobiju.

Statini dobijaju svoje mesto u lečenju onda kada promena životnog stila ne dovodi do smanjenja ukupnog kardiovaskularnog rizika. Iako su moćni saveznici protiv masnoća, statini imaju i neželjenih dejstava.

– Najčešće su to bolovi u mišićima i porast enzima jetre. Danska studija je dovela u vezu dugu upotrebu statina sa nastankom polineuropatije. Retko se javlja rabdomioliza, odnosno veliko oštećenje tkiva mišića, i akutno bubrežno popuštanje – objašnjava dr Stojanović. – Zbog toga se, dok se uzimaju statini, svakih tri meseca prati nivo holesterola, triglicerida, HDL, LDL, AST, ALT, GGT i CK. Sve dok je kardiovaskularni rizik veliki, a nalazi AST, ALT, GGT i CK u granici normale savetuje se uzimanje statina, a u bilo kom trenutku se može prekinuti terapija.

Pukovnik profesor dr Dragan Dinčić, kardiolog i zamenik načelnika Vojnomedicinske akademije, kaže da su statini jedan od tri leka, pored beta-blokatora i aspirina, koji produžavaju život bolesnika sa kardiovaskularnim rizikom.

Mnogobrojnim istraživanjima, i dugogodišnjim radom u praksi, on potkrepljuje priču o statinima kao lekovima za snižavanje vrednosti holesterola i za upotrebu u primarnoj i sekundarnoj prevenciji ishemijskih bolesti:

– Dokazano je da, što je veći nivo holesterola, veći je i rizik od nastanka infarkta srca. Prema preporukama evropskog udruženja za kardiologiju, oni koji nisu imali infarkt srca ili mozga, ili šećernu bolest, trebalo bi da imaju ukupan holesterol niži od pet milimola po litru, a loš holesterol da ne prelazi granicu od tri milimola po litru.

Oni koji su već preživeli neki kardiovaskularni događaj ili su oboleli od šećerne bolesti, ne bi trebalo da imaju ukupni holesterol iznad četiri odnosno loš holesterol iznad dva milimola po litru.

Ove brojke, međutim, retko ko može da postigne, jer, kako kaže pukovnik Dinčić, mnogi bolesnici ne shvataju dovoljno ozbiljno visoke vrednosti holesterola. U mnogim zemljama statini su skupi, pa ne mogu da ih priušte svi kojima su potrebni.

– Veliki broj studija o statinima pokazao je da upotreba ovih lekova značajno smanjuje rizik od nastanka ponovnog, ali i eventualnog prvog infarkta srca. Tako značaj njihove primene daleko nadmašuje potencijalne negativne posledice.

Oni sprečavaju zapaljenjske procese, stabilizuju plak i tako sprečavaju njegovo pucanje i stvaranje tromba, što neminovno znači i srčani udar – kaže pukovnik Dinčić.

Ima, međutim, i mnogo podataka koji govore da statini nanose više štete nego koristi. Činjenica je, kaže on, da se u praksi sreću neželjeni efekti, ali da su oni vrlo retki. Osim mučnina, glavobolja, stomačnih tegoba, mogu da se jave i bolovi u mišićima, bubrežna oštećenja. Zbog ovih tegoba, jedan lek iz grupe statina već je isključen iz upotrebe.

– Druga neželjena reakcija statina je njegovo delovanje na jetru i porast transaminaza. Ako za deset puta porastu vrednosti enzima koji ukazuju na oštećenje mišića, treba zaustaviti terapiju statinima. To važi i ako transaminaze jetre porastu više od tri puta od normalnih – objašnjava prof. Dinčić. – Ono što može da bude zabrinjavajuće je to što statini mogu da utiču i na smanjenu sintezu vitamina D i koenzima „ku deset”, što je utvrđeno određenim studijama.

Prednost upotrebe statina meri se i njegovim pozitivnim dejstvom na sprečavanje moždanog udara. Gotovo svaki pacijent koji je pretrpeo moždani udar, iz bolnice ne izlazi dok ne dobije terapiju statinima. Razlog za to je činjenica da se ovi lekovi, osim što smanjuju nivo lošeg holesterola, moćno bore protiv ateroskleroze pa tako i mogućeg novog moždanog udara. Jer, za veliki broj moždanih udara, kojih u našoj zemlji godišnje ima čak oko 22.000, krivac je i visok holesterol, jer je on graditelj aterosklerotskog plaka u krvnim sudovima. A, ateroskleroza je glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara.

Profesor dr Ljiljana Beslać Bumbaširević, načelnik Odeljenja urgentne neurologije Kliničkog centra Srbije, upozorava da se poremećaj lipida uglavnom ne otkrije na vreme, već tek kad nastupe posledice njihovog nakupljanja:

– Većini pacijenata se visok holesterol otkrije tek kad ih zbog infarkta miokarda ili moždanog udara prime u bolnicu. Minimalan broj pacijenata zna da ima povećan holesterol, a još manji procenat leči ovaj poremećaj lekovima.

Statini utiču na brojne mehanizme stvaranja plaka, između ostalog i na zapaljensku komponetu ovog procesa. To je razlog što se insistira da se statini daju bolesnicima koji su već imali srčani ili moždani udar, ili kod onih kod kojih postoji pretnja da do tako nečeg može da dođe.

– To su pacijenti sa visokim vrednostima masnoća, pre svega holesterola, zatim oni koji imaju značajne aterosklerotske promene na krvnim sudovima vrata praćene nesvesticom, glavoboljom ili nekim drugim neurološkim tegobama – objašnjava prof. Bumbaširević.

Kada pacijent dobije moždani udar, ukoliko se u ranoj fazi primene statini, bolje se oporavlja nego u slučaju kada se ne koristi ova terapija.

Posle 20. godine života holesterol bi trebalo kontrolisati na pet godina ukoliko su masnoće u krvi u normalnim vrednostima. Ako je holesterol povišen, neophodne su češće kontrole.

Statinska terapija se najčešće uzima trajno, jer je prekid uzimanja ovih lekova po pravilu praćen porastom nivoa holesterola u krvi. Podrazumeva se da se osobe sa povišenim vrednostima masti u krvi pridržavaju i specijalnih dijeta i da budu što više fizički aktivne što će značajno doprineti sniženju masnoća u krvi i samim tim i smanjenju rizika od vaskularnih bolesti mozga.