Od 1980. godine, kada je svaki sedmi ili osmi stanovnik zemalja članica OECD-a bio gojazan, ta stopa se u mnogim zemljama udvostručila pa čak i utrostručila.
“Ako se nastavi aktuelni trend svaki treća osoba biće gojazna u narednih 10 godina”, navodi se u studiji ove organizacije – “Gojaznost i načini prevencije”.
Prema podacima OECD-a osoba je gojazna kada joj indeks telesne mase (BMI) dostiže 30. BMI se dobija deljenjem težine u kilogramima sa visinom na kvadrat.
Razlozi za porast gojaznosti su promene u proizvodnji hrane koje su drastično smanjile cenu kalorija, promene radnih i životnih uslova koje su dovele do smanjenja fizičke aktivnosti, povećan nivo stresa i produženi boravak na poslu, saopštio je OECD.
Žene su često gojaznije od muškaraca, ali stopa gojaznosti kod muškaraca povećava se brže nego kod žena u većini zemalja članica OECD-a.
Gojaznost je češća među siromašnima i manje obrazovanim ljudima, a ove socijalne razlike takođe važe za decu.
Ovaj problem je najveći u SAD gde su 2008. godine svaka treća žena i svaki drugi muškarac imali prekomernu težinu, i skoro jedna trećina svih odraslih bila je gojazna.
Tako gojaznost “troši” između pet i 10 odsto budžeta za zdravstvo u SAD, u odnosu od jedan do tri odsto u drugim zemljama.
“Troškovi će nastaviti ubrzano da rastu narednih godina jer se povećava broj obolelih u vezi sa gojaznošću”, upozorava OECD.
Organizacija je pozvala vlade da preduzmu mere da pomognu ljudima da promene način života, uključujući obrazovanje iz oblasti zdravstva i ekonomije.
Ove metode su bolje investicije od mnogih tretmana koje trenutno pružaju zdravstveni sistemi OECD-a.
Tako sveobuhvatna strategija sprečiće 155.000 smrtnih slučajeva od hroničnih bolesti u Japanu svake godine, 75.000 u Italiji, 70.000 u Britaniji i 40.000 u Kanadi, smatra OECD.
Komentari (0)