„Float” ili u slobodnom prevodu „Lebdenje” govori o ocu koji saznaje da njegov izuzetno simpatičan sin u stvari može da lebdi. Međutim, problem je što ljudi oko njega reaguju sa strahom kad on „zalebdi” u vazduhu. Zbog toga se otac našao pred teškom odlukom i izborom da li će talenat i moć svog sina skrivati ili će ga pustiti i dati ljudima priliku da zure sa čuđenjem i odbojnošću u njega.
U ovom filmu nema mnogo dijaloga. Umesto toga, izrazi lica i govor tela nose celu priču i stvaraju mnogo emocija.
Otac drži sina na povocu da ne bi leteo, stavlja mu u ranac kamenje, međutim, jednom prilikom mu se „oteo” i poleteo nad igralištem punim dece. Sin je, naravno, presrećan zbog toga, ali ostali roditelji nisu. Otac, u jednom trenutku, dohvati svog sina i frustrirano vikne na njega: „Zašto jednostavno ne možeš da budeš normalno dete?” Kad je otac shvatio koliko je to zapravo zabolelo njegovog sina, postideo se i shvatio da treba da ga „pusti” i bude srećan u toj svojoj različitosti.
Foto: Video Screenshot
„Float” je zapravo zasnovan na ličnoj priči njegovog kreatora – Bobi Rubija – čiji sin ima autizam i koji se zbog toga razlikuje od ostale dece.
Konkretno, ovaj film ne govori o autizmu, već se u njemu mogu pronaći svi oni koji imaju „drugačijeg” člana porodice. U zavisnosti od ličnih iskustava, ova priča bi mogla biti o asimilaciji i odrastanju manjine ili o tome kako se osećaš kad si drugačiji od onih oko sebe.
„Float” na simboličan način zalazi duboko u ljudski instinkt koji vam nalaže da zaštitite nekoga koga volite, govori o brizi što okruženje neće videti ono što vi vidite, ali o nadi da će taj veliki zastrašujući svet zavoleti tu osobu koliko i vi.
Film se završava posvetom Bobi Rubija svom sinu.
„Za Aleksa. Hvala što si me učinio boljim ocem. Posvećen je ljubavi i razumevanju, svim porodicama sa decom koja se smatraju različitim.”
Komentari (0)