Foto:

Čitate sa svojim detetom? Evo šta sve time činite za dete!

Izvor: Bebac.com

Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da deca kojoj se čita od najranijih dana imaju razvijeniju pažnju, a zatim i razvijeniji rečnik i one jezičke veštine koje su od ključne važnosti za kasnije opismenjavanje i razumevanje pročitanog teksta. Deca kojoj se čita su veštija i u upotrebi jezika i komunikaciji, logičkom rezonovanju i analizi situacija (ključnih činilaca, toka događaja, zaključivanju o uzrocima i posledicama).

Sve ovo daje im oslonac za bolji socijalni razvoj- veštija su u razumevanju socijalnih situacija, ponašanja drugih, posledica i uzroka svog i ponašanja drugih, pa su bolja i u rešavanju vršnjačkih konflikata i imaju više tolerancije na različitost. Istovremeno, ranije usvajaju nazive emocija, pa ih ranije i istražuju i uče da ih prepoznaju i regulišu, ali i prepoznaju kod drugih i razvijaju veštine empatije.


Foto: Fotolia

Sve ovo zajedno, vodi kvalitetnijem emotivnom i socijalnom životu i u kasnijem detinjstvu, adolescenciji i odraslom dobu, boljem snalaženju u stresnim situacijama, boljem akademskom uspehu i završavanju viših nivoa školovanja. 
 


 Iako imamo utisak da je čitanje deci toliko rasprostranjeno da se gotovo podrazumeva kao iskustvo koje ima svako dete, podaci iz Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji (MICS V, Republički zavod za statistiku i UNICEF)- govore drugačije.

Nešto manje od 20% najbogatijih i blizu 60% porodica sa lošijim materijalnim stanjem nema ni tri knjige za decu.  Samo 12% romske dece živi u domaćinstvu koje ima tri ili više dečijih knjiga. U čak 30% porodica izostaju aktivnosti sa decom uzrasta 3-5 koje podstiču rano učenje (kakvo je čitanje sa detetom, na primer). Ove aktivnosti su ređe što su roditelji manje obrazovani, tako da ih nema u čak 50% porodica nisko obrazovnih roditelja. 

Razvojne- očekivane- parametre u domenu rane pismenosti (veština koje prethode i neophodan su preduslov usvajanju pisanja i funkcionalnog čitanja- čitanja sa razumevanjem i mogućnošću analize teksta i povezivanja sa drugim znanjima)- postiže samo 35% dece, odnosno samo 16% dece iz romskih porodica.

Ovi podaci ukazuju na to da je svim porodicama neophodna podrška u organizaciji kvalitetnih aktivnosti koje podstiču razvoj i učenje deteta.



Zašto je čitanje toliko korisno za razvoj deteta?

Istraživanja istovremeno pokazuju i da nije dovoljno samo deci ponuditi knjigu ili ispričati priču. Ključni činioci koji doprinose efektima ove aktivnosti za razvoj su ko čita i kako čita:
 

  • Čitanje se oslanja na odnos sa roditeljem, doživljaj poverenja i sigurnosti u kom dete može neometano da istražuje, pita, povezuje, proba i dobija odgovor i podršku od roditelja;
     
  • Osim samih reči ili činjenica i znanja, čitanje omogućuje da dete od najranijih dana čuje kako se imenuju neke stvari koje oseti, oseća, koje su joj zabavne ili neprijatne; da čuje nazive za emocije, socijalne odnose, ali i doživi i uči kako se razgovara o nekim temama, šta sve može da bude povezano sa temom čitanja, kako se stvari (priče) odvijaju kroz vreme,  da analizira neku situaciju i razmišlja o pozicijama svih aktera, da zaključuje o odnosima među stvarima i pojavama, pa razume uzrok i posledicu. Takođe, u aktivnosti čitanja dete uči da formuliše i kaže svoje mišljenje, stav, pokaže inicijativu, isprati svoje interesovanje, da pita i istražuje;
     
  • Čitanje nudi priliku za bogato iskustvo saradnje, zajedničkog istraživanja, združene pažnje sa roditeljem. Na osnovu ovih iskustava dete razvija veštinu da uči oslanjajući se na odnos i saradnju sa drugim odraslima – što će biti važan resurs za učenje i saznavanje u vrtiću sa vaspitačem, učiteljem i nastavnicima školi. 

     

Dakle- ne čita se detetu- čita se sa detetom?


Upravo tako i to od prvog dana. Stil čitanja koji podrazumeva dijalog sa detetom i način uključivanja deteta u čitanje pokazuje se značajnijim za podsticaj razvoju od toga koliko često čitamo. Najbolja iskustva zajedničkog čitanja su ona u kojima odrasli ima ulogu slušaoca detetove priče koji podstiče interakciju i radoznalost- postavlja pitanja, odgovara na detetova pitanja i izjave, pravi pauze, čudi se, kreira prilike da dete analizira temu teksta i poveže je sa realnim iskustvom. Istovremeno, od velikog je značaja podrška za dete, usmerenost na igranje rečima i uživanje u razmišljanju, zamišljanju i zajedničkim avanturama, a ne na postignuću- pamćenju ili usvojenim znanjima i veštinama.

Odabir knjiga olakšava čitanje sa detetom i uključivanje deteta

Birajte knjige koje su bogate ilustracijama koje prate priču. Neka priče koje čitate budu o likovima koji su zanimljivi i privlačni detetu, a situacije i zapleti takvi da traže razmišljanje, zaključivanje i rešavanje problema. Neka to budu knjige bogate čudnim, zanimljivim rečima, knjige i priče koje omogućuju igre rečima, rimu. Menjajte svoje strategije uključivanja deteta i prilagodite ih uzrastu, veštinama, interesovanju i raspoloženju deteta. Pratite detetove želje i doživljaj, teme koje nudi za razgovor o knjizi. Da bi bilo efikasno, čitanje sa detetom treba da bude zabavno i opuštajuće za oboje i da pre svega kreira doživljaj bliskosti i zajedničkog istraživanja. 

Tim Inicijative Novi Sad čita deci
 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da deca kojoj se čita od najranijih dana imaju razvijeniju pažnju, a zatim i razvijeniji rečnik i one jezičke veštine koje su od ključne važnosti za kasnije opismenjavanje i razumevanje pročitanog teksta. Deca kojoj se čita su veštija i u upotrebi jezika i komunikaciji, logičkom rezonovanju i analizi situacija (ključnih činilaca, toka događaja, zaključivanju o uzrocima i posledicama).

Sve ovo daje im oslonac za bolji socijalni razvoj- veštija su u razumevanju socijalnih situacija, ponašanja drugih, posledica i uzroka svog i ponašanja drugih, pa su bolja i u rešavanju vršnjačkih konflikata i imaju više tolerancije na različitost. Istovremeno, ranije usvajaju nazive emocija, pa ih ranije i istražuju i uče da ih prepoznaju i regulišu, ali i prepoznaju kod drugih i razvijaju veštine empatije.


Foto: Fotolia

Sve ovo zajedno, vodi kvalitetnijem emotivnom i socijalnom životu i u kasnijem detinjstvu, adolescenciji i odraslom dobu, boljem snalaženju u stresnim situacijama, boljem akademskom uspehu i završavanju viših nivoa školovanja. 
 


 Iako imamo utisak da je čitanje deci toliko rasprostranjeno da se gotovo podrazumeva kao iskustvo koje ima svako dete, podaci iz Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji (MICS V, Republički zavod za statistiku i UNICEF)- govore drugačije.

Nešto manje od 20% najbogatijih i blizu 60% porodica sa lošijim materijalnim stanjem nema ni tri knjige za decu.  Samo 12% romske dece živi u domaćinstvu koje ima tri ili više dečijih knjiga. U čak 30% porodica izostaju aktivnosti sa decom uzrasta 3-5 koje podstiču rano učenje (kakvo je čitanje sa detetom, na primer). Ove aktivnosti su ređe što su roditelji manje obrazovani, tako da ih nema u čak 50% porodica nisko obrazovnih roditelja. 

Razvojne- očekivane- parametre u domenu rane pismenosti (veština koje prethode i neophodan su preduslov usvajanju pisanja i funkcionalnog čitanja- čitanja sa razumevanjem i mogućnošću analize teksta i povezivanja sa drugim znanjima)- postiže samo 35% dece, odnosno samo 16% dece iz romskih porodica.

Ovi podaci ukazuju na to da je svim porodicama neophodna podrška u organizaciji kvalitetnih aktivnosti koje podstiču razvoj i učenje deteta.



Zašto je čitanje toliko korisno za razvoj deteta?

Istraživanja istovremeno pokazuju i da nije dovoljno samo deci ponuditi knjigu ili ispričati priču. Ključni činioci koji doprinose efektima ove aktivnosti za razvoj su ko čita i kako čita:
 

  • Čitanje se oslanja na odnos sa roditeljem, doživljaj poverenja i sigurnosti u kom dete može neometano da istražuje, pita, povezuje, proba i dobija odgovor i podršku od roditelja;
     
  • Osim samih reči ili činjenica i znanja, čitanje omogućuje da dete od najranijih dana čuje kako se imenuju neke stvari koje oseti, oseća, koje su joj zabavne ili neprijatne; da čuje nazive za emocije, socijalne odnose, ali i doživi i uči kako se razgovara o nekim temama, šta sve može da bude povezano sa temom čitanja, kako se stvari (priče) odvijaju kroz vreme,  da analizira neku situaciju i razmišlja o pozicijama svih aktera, da zaključuje o odnosima među stvarima i pojavama, pa razume uzrok i posledicu. Takođe, u aktivnosti čitanja dete uči da formuliše i kaže svoje mišljenje, stav, pokaže inicijativu, isprati svoje interesovanje, da pita i istražuje;
     
  • Čitanje nudi priliku za bogato iskustvo saradnje, zajedničkog istraživanja, združene pažnje sa roditeljem. Na osnovu ovih iskustava dete razvija veštinu da uči oslanjajući se na odnos i saradnju sa drugim odraslima – što će biti važan resurs za učenje i saznavanje u vrtiću sa vaspitačem, učiteljem i nastavnicima školi. 

     

Dakle- ne čita se detetu- čita se sa detetom?


Upravo tako i to od prvog dana. Stil čitanja koji podrazumeva dijalog sa detetom i način uključivanja deteta u čitanje pokazuje se značajnijim za podsticaj razvoju od toga koliko često čitamo. Najbolja iskustva zajedničkog čitanja su ona u kojima odrasli ima ulogu slušaoca detetove priče koji podstiče interakciju i radoznalost- postavlja pitanja, odgovara na detetova pitanja i izjave, pravi pauze, čudi se, kreira prilike da dete analizira temu teksta i poveže je sa realnim iskustvom. Istovremeno, od velikog je značaja podrška za dete, usmerenost na igranje rečima i uživanje u razmišljanju, zamišljanju i zajedničkim avanturama, a ne na postignuću- pamćenju ili usvojenim znanjima i veštinama.

Odabir knjiga olakšava čitanje sa detetom i uključivanje deteta

Birajte knjige koje su bogate ilustracijama koje prate priču. Neka priče koje čitate budu o likovima koji su zanimljivi i privlačni detetu, a situacije i zapleti takvi da traže razmišljanje, zaključivanje i rešavanje problema. Neka to budu knjige bogate čudnim, zanimljivim rečima, knjige i priče koje omogućuju igre rečima, rimu. Menjajte svoje strategije uključivanja deteta i prilagodite ih uzrastu, veštinama, interesovanju i raspoloženju deteta. Pratite detetove želje i doživljaj, teme koje nudi za razgovor o knjizi. Da bi bilo efikasno, čitanje sa detetom treba da bude zabavno i opuštajuće za oboje i da pre svega kreira doživljaj bliskosti i zajedničkog istraživanja. 

Tim Inicijative Novi Sad čita deci
 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije