Deca uče od trenutka svog rođenja. Razvoj mozga i učenje su procesi koji se odvijaju celog života. Roditelji bi trebalo da znaju da je čitanje deci izvrstan oblik učenja jer istovremeno podstiče specifične funkcije mozga koje su osnova kasnijem učenju u životu deteta.
Deca koja su tokom prvih godina života izložena slušanju mnogo reči i koja su aktivno uključena u komunikaciju imaju u osnovnoj školi bolje rezultate na testovima znanja i veština nego deca koja nisu bila tako bogato izložena jeziku. Mozak zdravog deteta koje je bilo izloženo odgovarajućim podsticajima je znatno razvijeniji od mozga takođe zdravog deteta, ali zanemarenog od okoline.
OSEĆAJ POVEZANOSTI
Knjige sa slikama namenjene maloj deci privlače pažnju deteta i potrebno ih je postupno uvoditi u detetov život. Čak i onda kada dete ne razume što mu se govori, čitanjem i prelistavanjem slikovnica s detetom u naručju izgrađujete poseban odnos bliskosti i povezanosti. O tome kakav će biti prvi susret sa slikovnicom i koliko će slikovnica biti prisutna u detetovom najranijem dobu zavisiće i njegov kasniji odnos prema knjizi i školi.
ČITATI SLIKOVNICE ILI PRIČATI PRIČE?
Slušanje roditeljskog glasa prvi je korak učenja čitanja. Zato je važno da tačno naglašavate reči dok čitate jer, dok vas sluša, dete sluša jezik kojim govorite. Time mu pomažete da pretoči svoje misli u reči i istovremeno nauči osnovna pravila korišćenja jezika. Pričanje priča obično je življe od čitanja i propraćeno je većim promenama intonacije glasa, naglašenijim gestovima i lakšim iskazivanjem osećanja. I čitanje priče iz slikovnica i knjiga ima svojih prednosti, jer se dete lakše koncentriše listajući slikovnicu, lakše povezuje sliku s tekstom, a to mu pomaže i u razumevanju sadržaja. Zato, i čitanje i pričanje imaju svojih prednosti pa je najbolje primeniti oboje s naglaskom na ono što dete više voli i u čemu aktivnije učestvuje.
NAVIKU ČITANJA TREBA RAZVIJATI I NEGOVATI
Roditelj koji čita svom detetu ne podstiče samo osećanje uzajamnosti i bliskosti nego i uči dete razumevanju svojih i tuđih osećanja, shvatanju i prihvatanju socijalnih načela i odnosa, podstiče razvoj govora, zapažanja, pamćenja i zaključivanja. Redovno čitanje priča pretvara dete u dobrog govornika maternjeg jezika – dete čuje iste reči, rečenice i fraze, uči da koristi reči na pravilan način i u pravilnom kontekstu a to utiče na usvajanje pravila jezika.
Čitanje pokreće dete na razmišljanje, razvija maštu, kreativnost i kritičko razmišljanje te obogaćuje njegov rečnik. I, što je najvažnije, dete se priprema za samostalno čitanje.
Komentari (0)