Činjenice o antibioticima

Srbija je u odnosu na evropske susede pravi rekorder u nekontrolisanoj potrošnji antibiotika, a uzimanje ovih lekova kao bombona može ostaviti ozbiljne posledice po zdravlje.

Anti­biotici mogu da se koristi isključivo u lečenju bakterijskih infekcija, nikako kod virusnih jer tada ne donose nikakvu korist. To znači da onda kada ih uzimate zbog obične prehlade nepotrebno opterećujete svoj organizam i rizikujete da oštetite crevnu floru.

– Postoje dva glavna problema kad su u pitanju štetna dejstva česte i nekontrolisane upotrebe antibiotika. Prvo je razvijanje sistemskih i gljivičnih infekcija, pre svega kandidijaze. Svako ko tri meseca uzastopce uzima antibiotike, ima povećan rizik da mu se kandida razloži u crevima i da toksine koje izlučuje proširi kroz sluzokožu po celom organizmu – kaže dr Nevenka Dimitrijević.

Druga velika posledica nekontrolisanog uzimanja antibiotika jeste razvijanje otpornosti organizma prema njima, što znači da sledeći put lako može da se desi da na bolest lek više ne deluje.

– Problem rezistencije javlja se zbog česte upotrebe određenih antibiotika i tada se kod velikog broja pacijenata stvara neosteljivost bakterije na tu vrstu leka. Problem je i taj što ti sojevi bakterija tada ne postaju otporni samo kod osoba koje su nekontrolisano pile antibiotike, već postaju otporni uopšte, kod svih pacijenata – ističe doktorka Dimitrijević.

Iz tog razloga, glavna preporuka lekara glasi – ne uzimajte antibiotike na svoju ruku. Preporučuje se da tokom antibiotske terapija, crvenu floru zaštite paralelnim uzimanjem probiotika.

– Probiotik deluje samo ako se unosi pre početka korišćenja antibiotika, ali ima dejstvo i kada ga uzimate paralelno s njima. Probiotike ne vredi piti nakon završene antibiotske terapije i kada se već pojavi gljivična infekcija jer gljivice svojim toksinima uništavaju probiotik – poručuje doktorka Dimitrijević. 

Poseban oprez za žene