Cimet, biber, lovorov list – em popravljaju ukus jela, em leče

Začini su se u davna vremena, zbog svog antibakterijskog i antiseptičkog dejstva, prvenstveno koristili da bi se namirnice duže održale, to jest da bi se produžio njihov rok trajanja.

– Cimet ima jedinjenje u etarskom ulju koje se zove cinamal-aldehid koje deluje i na bakterije i na gljivice. To je vrlo neobična kombinacija kada gledamo sa aspekta zvanične medicine i oficijelnih lekova. Gledano iz aromaterapijske pozicije to je vrlo česta situacija – objašnjava novinar i travar Momčilo Antonijević, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Prema njegovim rečima, postoji veliki broj biljaka koje deluju i na bakterije, i na viruse, i na gljivice, prvenstveno jer su etarska ulja složena kombinacija različitih supstanci – cimet ih ima oko 60.

– Iako ga znamo prvenstveno kao začin koji daje ukus sutlijašu ili piti od jabuka, cimet je fantastičan lek i posebno se preporučuje ljudima koji imaju problem sa visokim nivoom šećera u krvi, odnosno dijabetesom – istakao je Antonijević i dodao da je u tom slučaju savetuje čaj od cimeta.
 

Topli napitak od cimeta priprema se na sledeći način: kafenu kašičicu cimeta u prahu ili polovinu (dva do tri santimetra) šipke kore cimeta staviti u 300 mililitara hladne vode, a zatim pustiti da provri, sačekati da vri dva minuta, skloniti sa šporeta i poklopiti.

Posle pola sata čaj od cimeta se procedi i pije posle jela.
 

Legenda kaže da je čuvena proročica Apolonovog hrama u Delfima, Pitija, žvakala listove lovora kako bi dobila inspiraciju za svoja proročanstva.

– Lovor je Apolonova biljka i pobednici na olimpijskim igrama baš njemu u čast nosili su lovorov venac. Lovorov list u ogromnim količinama može da deluje blago halucinogeno, ali ne treba da se plašite kada ga dodate u pasulj – istakao je Antonijević.

List lovora ima povoljno dejstvo na organe za varenje jer, zahvaljujući specifičnim sastojcima, olakšava varenje teške hrane.

Blagotvorno dejstvo ima i na organe za disanje i od njega se pravi veoma efikasan sirup protiv kašlja.
 

Za sirup protiv kašlja potrebno je šest listova lovora koji se potope u dva decilitra vode. Nakon što provri, kuvati desetak minuta na tihoj vatri. Kada se malo prohladi, dodati šest kašika šećera i mešati dok se ne otopi. U dovoljno prohlađen sirup dodati sok od jednog limuna.

Sirup od lovorovog lista uzima se tri puta dnevno, a može i češće po potrebi, po jedna do dve kašike. Čuva se u frižideru.

Šećer se može zameniti medom, ali se u tom slučaju med dodaje isto kada i limun.
 

Biber potiče iz Indije, Indonezije i sa Sumatre i jedan je od „krivaca” za Kolumbova putovanja čiji je sporedni rezultat otkriće Amerike. Danas se biber gaji i u Brazilu i na Madagaskaru, a može se kupiti u svakoj samoposluzi po daleko nižoj ceni od one iz vremena strašnog Atile, koji je insistirao da mu Rimljani danak plaćaju u biberovim zrncima.

– Biber je bio izuzetno skup. Danas je dostupan svuda. Postoji nekoliko varijanti: crni, crveni, zeleni i beli. To je sve ista ista biljka samo se različitom fermentacijom dobijaju različiti proizvodi – objašnjava Antonijević.

Aromaterapeuti esencijalno ulje bibera upotrebljavaju protiv neraspoloženja, depresije, glavobolja, prehlada i kašlja.

– Biber (u supi) deluje na naše disajne organe, pomaže nam da prebrodimo prehladu i nazeb. Koristi se i spolja protiv povreda, bolova u kostima, mišićima. Etarsko ulje bibera se razblaži nosećim uljem i onda se koristi kao sportsko ulje za masažu – navodi gost Jutarnjeg programa.

Biber sadrži supstancu piperin koji aktivira kurkumin, lekoviti sastojak kurkume. Da bi se dobilo najbolje protivupalno dejstvo kurkume, najbolje je pomešati je sa malo crnog bibera.

Skovil je internacionalna jedinica za merenje ljutine paprike. Domaća ljuta zelena paprika, koja je prilično ljuta, ima 20.000 skovila.

– Naučnici, kada su otkrili kapseicin – supstancu koju sadrže ljute paprike, shvatili su zbog čega su nacije koje jedu puno ljute paprike, poput Meksikanaca, stalno nasmejani. Kapseicin deluje na naš centralni nervni sistem, povećava količinu endorfina koji je zadužen za dobro raspoloženje – naglasio je Antonijević.

Kapseicin izaziva i znojenje, blago povišenje telesne temperature, ubrzavanje metabolizma i zbog toga se ljuta paprika preporučuje i onima koji žele da smršaju.

Kada se koristi spolja, ublažava bol, a može da se upotrebljava i u obliku tinkture, postoje flasteri sa ljutom paprikom koji se stavljaju na bolna mesta.

– Treba biti oprezan sa ljutom paprikom, ne ostaviti je predugo, da jedinjenja koja ona ima ne bi nadražila kožu i izazvala crvenilo i opekotine – zaključio je Antonijević.