Mališani širom sveta se kroz igru uče modelima ponašanja i ulogama koje ih čekaju kada "zakorače u svet odraslih". Zbog toga je veoma bitno kakvim igračkama se zanimaju.
Nekada su roditelji i mališani igračke pravili od krpica, vunice, grančica… jer su "kupovne" igračke bile privilegija imućnih. Najstarija igračka sačuvana u zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu je porcelanska lutka s kraja devetnaestog veka.
"Lutku je kraljica Natalija Obrenović, koja se šetala Kalemegdanom, poklonila jednoj devojčici, koja je kasnije igračku darovala Muzeju", kaže za Tanjug savetnik u Etnografskom muzeju Vesna Dušković i dodaje da su lutke nekada pravljene od porcelana i drveta, da su bile veoma skupe i služile uglavnom kao ukras.
"Među dečacima i devojčicama tada su podjednako bile popularne lopte – krpenjače, pravljene od starih tkanina, čarapa, vune,… za kojima su mališani rado trčali po livadama", kaže psiholog Vesna Janjević-Popović.
Da igračke izrađene rukom ne gube na vrednosti, govori i činjenica da njihova ručna izrada ni danas nije prestala i da se i dalje mogu kupiti u pojedinim prodavnicama, iako je tržište prepravljeno onima koje se proizvode industrijski.
Međutim, uslovi života su danas drugačiji, pa igračke više nisu statusni simboli i ne predstavljaju "deo enterijera" kao nekada.
"Deca su se ranije više igrala napolju i bila su društvenija, a to je rezultiralo i boljim odnosima kada odrastu i postanu punopravni članovi zajednice", kaže Dušković i dodaje da su kompjuteri i televizori negativno uticali na mališane, koji su sada više okrenuti sami sebi.
Da igračka ima značajno mesto u odrastanju dece, smatra i psiholog Oš "20. oktobar" Vesna Janjević-Popović. Prema njenim rečima, igračka je ponekad pratilac usamljenosti deteta, a nekada sjajan podstrekač istraživanja.
"Roditelji mališanima nisu slučajno poklanjali olovne vojnike, porcelanske lutke – gospođice, kao i poučne karte za igranje. Sve su to jasne poruke o poželjnim modelima izgleda i ponašanja."
Igra, crtež ili priča, objašnjava psiholog, uključuju razvoj zamišljene situacije, koja nije moguća bez maštovitosti deteta.
"Mogućnost da se stavimo u zamišljenu situaciju otvara nova polja stvarnosti, sa višim intelektualnim aktivnostima detata i odraslog, a za to su neophodne igračke i zajednička igra."
Poslednja istraživanja su pokazala da su danas dečije zamisli u igri skromnije nego kod mališana koji su odrastali sredinom prethodnog veka, kao i da današnja deca ne umeju da se stave u položaj drugog.
"Ti rezultati su izazvali zabrinutost psihologa, jer generacije koje, takoreći, ne umeju da se igraju nisu spremne ni za učenje", kaže psiholog Janjević-Popović.
Dakle, pažljivo birajte igračke za svoju i decu, pravite ih i sami, igajte se zajedno…
Komentari (0)