Četvrtina devojaka u Srbiji ima seks pre 16. godine

Granica stupanja u prvi seksualni odnos iz godine u godinu se spušta, a zbog nedovoljno znanja o upotrebi kontraceptivnih sredstava sve su učestalije maloletničke trudnoće.

– Naša onlajn istraživanja pokazuju da adolescentkinje u Srbiji u proseku imaju prvi seksualni odnos sa 17 godina, dok svaka četvrta devojčica u seksualne odnose stupa sa 16 godina ili čak manje od toga. Nažalost, u proseku, jedna od 20 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina, pet odsto, već je imala prekid trudnoće – kaže dr Sedlecki, dodajući da se broj abortusa kod adolescentkinja procenjuje na oko 3.000, odnosno 20 od 1.000 devojaka u jednoj kalendarskoj godini podvrgne se ovoj intervenciji.

Nalazi istraživanja govore da se između 10 i 16 odsto devojaka već u prvim godinama polnog života suoči s neželjenom trudnoćom i abortusom, upozorava dr Sedlecki. Namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava zdravlje žene, a kod devojaka su zbog nezavršenog razvoja komplikacije mnogo češće.

– To su povrede unutrašnjih polnih organa, krvarenje, anemija i infekcije. Nastala zapaljenja polnih organa mogu da uslove smanjenje ili gubitak plodnosti i da dovedu do invaliditeta s hroničnim bolom u maloj karlici i smanjenjem seksualnog zadovoljstva. Abortus predstavlja i emocionalno traumatično iskustvo, tako da može da dovede do depresije i izolacije devojke.

Međutim, “najbolje vreme” za prvi seks ne može se iskazati uzrastom.

– Najbolje je reći da je pravo vreme onda kada mlada osoba proceni da je zrela za to. Neko će zrelost dosegnuti ranije, neko kasnije, ali je važno razumeti da to ne umanjuje vrednost nečije ličnosti, niti kvalitet života. To samo znači da nije u svim aspektima ostvarena zrelost odrasle osobe.

Stupanje u seksualne odnose predstavlja veoma ozbiljnu i složenu odluku i značajan čin u životu svake mlade osobe.

– Odluka je ozbiljna zbog mogućih posledica, a složena je jer osobu stavlja pred mnoga pitanja, kao što su: Zbog čega želim to da uradim?, Da li sam zaista spremna za to?, Da li je to prava osoba?, Da li se dovoljno dobro poznajemo?, Šta prema njoj osećam?, Da li znam kako da se zaštitim od neželjenih posledica?, Kako ću se osećati ako to uradim, odnosno ne uradim?, Kako će roditelji i okolina reagovati?… Ako osoba nije sigurna u svoja osećanja i neodlučna je kako da postupi, to je siguran znak da odluku treba odložiti za kasnije – savetuje doktorka.