Prvi se rodio Dušan, minut kasnije stigla je Maja, zatim je prošao još jedan minut i rodila se Maša, i svi su mislili – to je to. Međutim, posle 60 sekundi pojavila se još jedna, potpuno neočekivana beba, Dunja. Za porodicu Mihailović iz Surčina, tatu Nenada i mamu Natašu, njihove četvorke, stare samo 20 meseci, velika su obaveza, ali i najveća radost u životu uz koju, kažu, nikada nije dosadno.
U kući Mihailovića oštre ivice stolova i ormana zaštićene su, vrata se zbog strmih stepenica obavezno zatvaraju, na podu nema sitnih predmeta koje je lako progutati i sve je opremljeno za bezbrižnu igru njihovih četvorki. A dan im počinje u šest sati ujutru, kada se bebe bude i završava se u 10 uveče, posle kupanja, kada su mališani u krevecima spremni za spavanje.
– Naš dan je jako naporan i dinamičan. Neprestano trčimo za njima, kad jedno hoće da jede, drugo će da pije vode, treće da se presvuče, četvrto da spava. Pre podne su u vrtiću, ali i kad nisu kod kuće, meni su pune ruke posla – priča mama Nataša koja zbog brige o deci, ali i zbog zdravstvenih razloga ne radi.
Uz osmeh kaže da su njihove četvorke najveća radost u životu i svakodnevna zabava.
– S njima ne može biti dosadno, naročito u ovom uzrastu kada pomalo pričaju, sve ih zanima, u kući je uvek graja, smeh i naravno velika gužva. Oponašaju jedni druge, kad jedno plače, svi plaču, kad se jedno smeje, svi se smejemo. Umeju među sobom i da se potuku, ali i da se zagrle, poljube i lepo igraju. Kad neku od beba vodimo kod lekara, pa ne bude u kući, ostale odmah primete da je nema i dozivaju je – kaže Nataša koja se pre 20 meseci nakon uspešne prve vantelesne oplodnje porodila u GAK Višegradska.
Do samog porođaja, međutim, mislili su da čekaju tri bebe.
– Pristali smo na tri embriona. Međutim, na prvoj kontroli videla su se četiri, a po zakonu i zbog zdravstvenog stanja majke i dece ne bi smelo da ih bude više od tri, pa je doktor rekao da će morati jedan da ukloni. Ipak, na drugoj kontroli četvrti embrion se više nije video na ultrazvuku i doktor je rekao da se priroda za njega sama pobrinula - priča tata Nenad, radnik u ”Galenici”.
Iako se četvrti embrion više nije pojavljivao na ultrazvuku, na porođaju ih je sačekalo iznenađenje.
– Nakon što sam rodila tri bebe, rečeno mi je da ima još jedna. Nismo očekivali četvoro dece i to je bio veliki šok. Ipak, prihvatili smo realnost i bili smo presrećni zbog njih. Ako smo bili spremni na tri bebe, spremni smo i za četiri – priča uz osmeh Nataša.
Slažu se da bi bez svakodnevne pomoći baka i deka bilo mnogo teže, gotovo nezamislivo.
– To bi još, čini nam se, bilo neizvodljivo. Moji roditelji žive u prizemlju kuće i svakodnevno nam pomažu. Natašina majka je sa nama takođe, jer prosto nas dvoje ne možemo sami da postignemo da namirimo četiri bebe istovremeno. Kad malo porastu biće svakako lakše – kaže Nenad.
Za pelene mesečno 15.000 dinara
– Zahvalni smo gradu. Mnogo nam znači ta pomoć jer od dečjeg i roditeljskog dodatka možemo da namirimo deo troškova. Bebe još nose pelene, a samo na njih mesečno potrošimo preko 15.000 dinara, pa nije lako – kaže tata Nenad, čija jedna plata hrani ovu šestočlanu porodicu.
Komentari (0)