Roditeljstvo nije lako, možda je to čak i najteži “posao” na svetu. Roditelji se trude da svoju decu vaspitaju najbolje što mogu, ali ponekad nenamerno loše utiču na mališane. Evo koje greške najčešće prave.
Društvo, nastavnici, ali pre svega roditelji imaju važnu ulogu u oblikovanju budućnosti dece. Nijedan roditelj nije savršen, a psiholozi kažu da ton kojim se obraćate deci, nadimci koje im dajete… sve to može da ima i negativan uticaj.
Psiholog Lurdes Karandang objasnila je na koje načine negativno utičete na svoju decu i kako da izbegnete te greške.
Foto: Shuterstock
Poredite svoju decu
Poredite svoju decu
Možda volite svoju decu jednako, ali ako jedno od njih postiže veće uspehe, možda ga nesvesno drugima predstavljate drugačije. To može loše da utiče na dete koje nema tako dobre uspehe.
Dr Karandang kaže da je to suptilno nasilje, vređanje, omalovažavanje drugog deteta, a roditelji često toga nisu ni svesni.
Koristite nadimke
Šaljivi nadimci možda vam deluju bezopasno, ali mogu da ostave “ožiljak” na detinjstvo. Naravno da ne treba da čuvate dete pod staklenim zvonom, ali “prozivke” poput “lenjivac” i slično, mogu da utiču na samopouzdanje dece.
Psiholog kaže da to kod dece može da stvori odbojnost prema roditeljima, ali i da dovede do toga da deca počnu da misle loše o sebi – da su lenji, glupi…
Pružate im loš primer
Roditelji treba da budu primer svojoj deci, ne samo rečima, već i delima.Zato, na primer, ako njihov otac viče na svoju majku, deca će početi da misle da je u redu da muškarac tretira ženu kao inferiornu. Takođe, misliće da bi žena trebalo da prihvati takvo ponašanje.
“Reč je o tome da se deca ugledaju na svoje roditelje”, kaže psiholog.
Jedno kažnjavate, a drugo ne
Iako roditelji to uvek poriču, neki od njih imaju “omiljeno” dete, čije greške najčešće ne kažnjavaju tako strogo kao greške ostale dece.
Dr Karandang naglašava da bi trebalo da se potrudite da uvek objektivno sagledavate situaciju i da budete isti prema svima. Takođe, iako bi starija deca trebalo da budu razumnija, ne treba zanemariti ni njihova osećanja.
“Ponekad ne vidimo da ponašanje potiče iz kuće, pa bi trebalo da budemo oprezni u vaspitavanju svoje dece”, zaključuje psiholog.
Komentari (0)