Jednostrano opterećenje tela zbog prepune đačke torbe, nekorigovane smetnje vida, nedovoljna zastupljenost fizičkog vežbanja, odsustvo dopunske ishrane za vreme napornog rada i zamor zbog prevelikih obaveza u periodu intenzivnog rasta i razvoja, mogu biti razlog postojanja visokog procenta učenika sa lošim telesnim držanjem – 19,3 odsto, potvrđuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Loše telesno držanje prilikom stajanja ili sedenja karakteriše povijen stav, upale grudi, opušten trbuh, iskrivljena kičma…
Takvo stanje nastaje zbog opterećenosti jedne grupe mišića, odnosno zbog prevage i napetosti jedne grupe mišića nad drugom.
Promena se može potpuno ispraviti snagom mišića i često se ispravlja u stanju odmora, ali ako loše držanje potraje, zbog rasta u nepravilnom položaju, može se razviti prava deformacija. .jpg)
Deformiteti kičme su konstatovani kod 15,4 odsto školske dece i tako i dalje predstavljaju jedan od primarnih zdravstvenih problema kod te kategorije stanovnika. Zbirno su posmatrane kifoza, skolioza i lordoza, a zapaža se održavanje broja učenika sa deformacijama kičmenog stuba tokom više godina na približno istom visokom nivou – krivljenje kičme bočno levo-desno, napred-nazad ili izraženo prema napred u slabinskom delu, su prisutni više nego kod svakog desetog deteta u osnovnoj školi.
Deformiteti stopala zabeleženi su kod 17,6 odsto učenika, što znači da više nego svako deseto dete ima taj deformitet. Kada se posmatraju zajedno svi deformiteti kostura, trećina dece školskog uzrasta ima neki deformitet, a kod nekog deteta sigurno postoji i više deformiteta istovremeno.
Čistoća tela ocenjuje se pri sistematskim pregledima kod učenika na osnovu izgleda tela i odeće i konstatovana je kao loša kod 1,9 odsto učenika u 2012. godini. Broj vašljive dece se smanjuje poslednjih godina i to sa jedan odsto u 2007. godini na 0,73 odsto u 2009, 0,7 odsto u 2010. i 2011 i 0,6 odsto u 2012. godini.
Telesna uhranjenost se pri sistematskim pregledima prema dosadašnjoj metodologiji ocenjuje opisno (dobra, srednja, loša), bez oznake da li se radi o gojaznosti koja je češća ili nedovoljnoj uhranjenosti koja je kod dece školskog uzrasta ređa u Srbiji.
Prema podacima “Batuta”, oko trećine školske dece – 28,4 odsto pokazuje odstupanje od normalne uhranjenosti.
Tokom 2012. godine pregledano je 213.137 školske dece, čime je postignut obuhvat od 91 odsto.
Komentari (0)