Centri za socijalni rad najslabija karika u borbi protiv nasilja u porodici

Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana u vezi sa primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na teritoriji Vojvodine, kao i drugih zakonskih normi, pokazuje da su policija, tužilaštvo i sudovi značajno efikasniji u borbi protiv nasilja nad ženama i decom, ali da centri za socijalni rad, kao i pojedini domovi zdravlja, padaju na ispitu. Takođe, Ombudsman APV zaključuje da, iako zakon koji se primenjuje od sredine prošle godine mnogo pomaže u evidenciji žrtava i nasilnika, te predviđa bolju koordinaciju nadležnih, i dalje manjka komunikacija između svih uključenih strana, na štetu žrtava.

Štaviše, trećina svih žalbi ombudsmanu u toku prošle godine odnosila se na rad centara za socijalni rad. “Osim promene zakonske regulative, povećana je i pažnja javnosti. I pored sprovedenih edukacija, u postupanju institucija i dalje se ogledaju stereotipi i predrasude prema žrtvama nasilja, odnosno počiniocima“, navodi, između ostalog, Ombudsman APV.

Interesantno je da je prošle godine, od početka primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, evidentirano manje prijava porodičnog nasilja u odnosu na 2016. godinu. Sa izuzetkom policijske uprave u Subotici (koja nije ombudsmanu dostavila podatke), u Vojvodini je prijavljeno 7144 slučajeva nasilja u porodici, dok je 2016. godine bilo 9739 prijava. Nasilje su uglavnom prijavljivale žrtve, dok su centri za socijalni rad prijavili svega dva do tri odsto slučajeva, a škole, kako je 021 već pisao, nisu skoro pa uopšte prijavljivale slučajeve nasilja koje su otkrile.

Od svih prijavljenih slučajeva, policija je ustanovila da je u 26 odsto bilo nasilja (ukupno 1171 slučaj), u 22 odsto je bilo realno opasnosti od nasilja (958 slučajeva), a u 28 odsto nije bilo neposredne opasnosti od nasilja (1226). “Mada zakon propisuje da policija procenu rizika i sva dostupna obaveštenja dostavlja nadležnom tužilaštvu, organu starateljstva i grupi za koordinaciju i saradnju, uočeno je da to ne poštuju sve policijske uprave“, naglašava Pokrajinski ombudsman.

Tokom šest meseci primene zakona, policija je značajno promenila svoje ponašanje, u skladu sa ovlašćenjima. Naime, mnogo su se manje upozoravali nasilnici, a mnogo više njih se našlo među rešetkama. Takođe, višestruko je povećan broj podnetih krivičnih prijava za nasilje nad ženama, nasilje nad decom, a vidljivo je i malo povećanje kad je u pitanje nasilje nad muškarcima. Među žrtvama je bilo ukupno 1709 žena, 448 muškaraca i 96 maloletnih žrtava. Počinilaca je bilo 1857, a 90 odsto su muškarci – što nije nova informacija.

Policija u Somboru navodi da ne proverava sve prijave nasilja nad decom, već samo one u kojima postoji procena da je dete bilo prisutno tokom vršenja nasilja. Sve ostale policijske uprave proveravaju svaki slučaj, jer su deca uvek pasivne žrtve porodičnih nasilja i narušenih partnerskih odnosa.

Tužilaštva i sudovi su se pokazali efikasnim i brzim u postupanju po prijavama nasilja u porodici i u najvećem procentu su postupali kako je policija predlagala.

Centri za socijalni rad dobili su 2017. godine ukupno 4834 obraćanja zbog nasilja u porodici, što je više obraćanja u odnosu na 2016. godinu. Štaviše, podaci pokazuju da su se 702 osobe javile više od jednom. Najviše prijava podnela je policija. S druge strane, centri za socijalni rad su policiji prijavili samo oko polovine slučajeva porodičnog nasilja, što je manji procenat u odnosu na 2016. godinu i kad ovakav zakon nije postojao. 

“Još jedna potvrda da početak primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nije gotovo uopšte uticao na prepoznavanje maloletnih žrtava nasilja jesu podaci koji govore o tome da je od primene zakona evidentirano mnogo više žrtava u svim starosnim dobima, neznatno više u uzrastu od 14 do 18 godina, ali da razlike u broju žrtava do 14 godina nema. Iz odgovora centara proizlazi da se u 26 odsto ovih ustanova deca ne evidentiraju kao žrtve nasilja ukoliko nisu neposredno pretrpela nasilje u porodici, a u nekim od ustanova ova deca ne budu obuhvaćena ni planom usluga i zaštite“, navodi ombudsman.

Najveći broj žrtava ima osnovno i srednje obrazovanje, a više od polovine ih je nezaposleno. Najčešće kazne su bile kazne zatvora, a 90 odsto presuda je bilo osuđujuće po nasilnika. 

Domovi zdravlja su evidentirali 648 slučajeva porodičnog nasilja prema ženama, a žene su najčešće patile od glavobolje i poremećaja spavanja. Iako su i deca izložena nasilju u 86 odsto slučajeva, samo osam domova zdravlja evidentira decu kao nasilnike i kad nisu direktno trpeli nasilje. Među žrtvama je bilo 10 trudnica, a u trećini slučajeva je nasilje bilo još gore i jače za vreme trudnoće.

O manjkavosti rada centara za socijalni rad pokazuje i primer pritužbe jedne žene, koju navodi Ombudsman APV. Njemu se prošle godine javila građanka, koja je nakon razvoda izgubila borbu za starateljstvo nad ćerkom. Ombudsman je uočio da su institucije, a pre svega centar za socijalni rad, zanemarile činjenicu da je podnositeljka pritužbe navodila da je trpela nasilje od strane bivšeg supruga, koje je bilo veoma brutalno i dugotrajno i koje se odvijalo i pred samom ćerkom. 

“Navodi nisu istraženi, niti je pružena podrška žrtvama porodičnog nasilja. Nakon ukazivanja Ombudsmana na propuste u radu, organ starateljstva je održao dve konferencije slučaja, na kojima su bili prisutni svi predstavnici nadležnih organa (obrazovne, zdravstvene i socijalne zaštite), kao i predstavnici pravosuđa i Ombudsmana. Tokom druge konferencije slučaja uočeno je da je centar za socijalni rad učinio propust kada je na zahtev bivšeg supruga podnositeljke pritužbe omogućen uvid u ceo predmet, uključujući i dokumentaciju koja se odnosi na zaštitu žrtava od porodičnog i partnerskog nasilja. Na taj način prekršeni su osnovni principi zaštite žrtava, prekršeno je pravo na poverljivost podataka, odnosno prekršen je Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad”, navodi Ombudsman.

Poslodavci i dalje odluku da zaposle neku ženu baziraju na predrasudama i stereotipima da žene, zbog svojih sadašnjih ili budućih porodičnih obaveza, nisu efikasne i produktivne kao muškarci, jedan je od zaključaka Pokrajinskog ombudsmana. 

Kako se navodi u pomenutom godišnjem izveštaju, i dalje živimo u vremenu kad se ženama otežava rad, pa i donošenje bitnih životnih odluka poput rađanja ili abortusa, a nametanjem normi koje su često protivzakonite.

U vezi sa rađanjem i natalitetom je i pitanje abortusa. Pravo na abortus, zaključuje Ombudsman APV, spada u reproduktivna prava preko kojih žene raspolažu svojim telom i slobodno odlučuju o rađanju. 

“Svaki uticaj preko kojeg bi se ženama, protivno zakonima, moralnim normama ili vrednostima, ograničavala njihova (reproduktivna) prava bio bi neprihvatljiv i u suprotnosti sa garantovanim međunarodnim dokumentima, Ustavom i zakonima”, navodi se u izveštaju i dodaje da nasilje nad ženama predstavlja poseban problem, kao i predstavljanje žena u medijima. 

“U jednom broju medija žene se često prikazuju na omalovažavajući način, kroz svoj fizički izgled, a ne kroz svoju stručnost i rezultate rada. Baveći se ženama na ovaj način, mediji podstiču širenje stereotipa i predrasuda o ženama i krše svoje obaveze iz Zakona o ravnopravnosti polova“, zaključuje Pokrajinski ombudsman.

Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom počinje da se primenjuje od jula ove godine i predviđa mogućnost da se ostvari pravo na naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. Novim zakonom povećan je roditeljski dodatak za prvo dete, a isti će biti uvećan za paušal za nabavku opreme za dete, umesto dosadašnje mogućnosti refundiranja PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, koja je bila predviđena Zakonom o porezu na dodatu vrednost, navodi Pokrajinski ombudsman.