Foto:

Centar za mame najoštrije osuđuje izjavu ministarke

Izvor: Bebac.com

Centar za mame najoštrije osuđuje izjavu ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović datu u intervjuu Radio-televiziji Srbije u kojoj ona zbog zabrinjavajuće demografske situacije u Srbiji krivi isključivo žene, i to, kako je navedeno, „obrazovane žene starije od 30 godina koje nemaju decu i ne razmišljaju o tome, iako nisu ekonomski ugrožene, jer imaju visok stepen potrebe za komforom.” Ovu izjavu, kao i ministarkinu ocenu da „nepovoljni parametri u ekonomiji nisu glavni razlog niske stope rađanja jer je iskustvo pokazalo da se siromašnije stanovništvo lakše odlučuje za rađanje”, Centar za mame smatra nedopustivom.

U zemlji gde je svaka peta radno sposobna osoba nezaposlena, gde je svaka treća osoba do 18 godina izložena riziku od siromaštva i gde svaka deseta osoba ne može da priušti ishranu kakvu propisuju standardi, govoriti o komfornom životu je uvredljivo. Imajući u vidu da je samo oko 10% naših sugrađana i sugrađanki fakultetski obrazovano, da vlada velika nezaposlenost i da žene u reproduktivnom dobu predstavljaju visoko diskriminisanu grupu na tržištu rada, grupa žena o kojoj ministarka priča, i da postoji je toliko mala, da ima neznatan uticaj na natalitet nacije.

Sigurni smo da ministarka i svi koji daju slične izjave, a nažalost u javnom prostoru Srbije ih ima previše, shvataju da žene ne mogu same da naprave decu. Kao organizaciju za ženska prava nas i te kako zanima zašto uvek kada pričamo o rađanju pričamo samo o ženama, a ne i muškarcima, a posebno zašto ne o tome šta država čini, odnosno ne čini.

Natalitet je u Srbiji nizak iz jednostavnog razloga – za njegovo povećanje je potrebno više od jednog ili dva izborna ciklusa, a političke elite koje vladaju Srbijom već decenijama, u koje spada i cenjena ministarka, nisu zainteresovane da se bave temom koja će dati rezultate u dalekoj budućnosti.

Nedostatak razumevanja problema onih koji donose odluke se vidi na svakom nivou. Sa njima bismo želeli da podelimo kako to izgleda biti majka u Srbiji. Par godina pre nego što rodite dete na intervjuima za posao umesto o svojim znanjima i veštinama više pričate o tome da li ste u vezi, da li je ta veza ozbiljna, da li planirate decu… Kada ostanete u drugom stanju, smatrate sebe srećnicom ako ste bili prijavljeni jer onda možete da ostvarite prava koja vam država „obezbeđuje”, jer ako niste uglavnom ćete za lepe vesti dobiti čestitku u vidu otkaza – a svi znamo da vas trudnu niko neće zaposliti. Srećnica ste ako porodiljsko kasni manje od 6 meseci. Ako ste srećnica koju je posao sačekao i koja nije dobila otkaz par nedelja po povratku sa porodiljskog, velike su šanse da su vas sačekale manja pozicija i plata od one koju ste imali kada ste otišli na trudničko. Sve vam to šalje jasnu poruku da drugi put verovatno nećete imati toliko „sreće”. U slučaju da pravdu rešite da potražite na sudu, jer Srbija ipak ima pristojne zakone koji štite prava svojih građana i građanki, pravdu ćete naći, ali ko zna koliko godina kasnije. Dalje, garderobu i potrebštine za vaše dete ćete ovde plaćati skuplje nego u Nemačkoj, a od sledeće godine za to nećete čak ni dobijati povraćaj PDV-a. Kada dođe vreme za upis u vrtić, jurićete veze i vezice da biste dete upisali, a kada dete krene u školu, dovijaćete se kako znate i umete da nađete novac za udžbenike koji su svake godine drugačiji i moraju da se kupuju novi, kao i školski pribor koji košta kao pravo malo bogatstvo.

Sve ovo opisano je najbolji mogući scenario, u kom su roditelji zajedno i zaposleni i u kom su svi u porodici zdravi. U slučaju da to nije tako, situacija u kojoj se nalazite je mnogo komplikovanija, a tek kada se razbolite, shvatite da naše zdravstvo i nije baš tako besplatno kako smo mislili.

Kako je poštovana ministarka provela skoro dve godine na poziciji Ministarke zdravlja, moramo da spomenemo i kampanju Centra za mame „Sloboda rađanju” koja je pokazala poražavajuće i zabrinjavajuće rezultate o situaciji u porodilištima u Srbiji, a brojka koja nas najviše zabrinjava je da je svaka deseta ispitanica rekla da zbog lošeg iskustva u porodilištu i tretmana koji je tamo imala, nikada više neće ni pomisliti da ima dete. Ministarku Đukić Dejanović moramo da upitamo šta je uradila na toj poziciji, najmoćnijoj poziciji za ovu temu, da porođaj za žene ne predstavlja traumu za čitav život? Takođe, ministarka se dotakla teme abortusa, medijskog čeda koje uvek izaziva lavinu komentara i osuda. Brojke abortusa ni malo ne čude u državi koja nije uvela seksualno obrazovanje u škole kao ni centre za planiranje porodice pri zdravstvenim centrima. Šta će ona i njene kolege i koleginice iz Vlade da urade da se te brojke smanje?

Centar za mame nudi svoju ekspertizu svima koji zaista žele da dugoročno promene situaciju na temu nataliteta u Srbiji. Hajde da počnemo od ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe, zaposlenje i podržavanje žena i porodica. I, od ulaganja u rodnu ravnopravnost. Hajde da se poštuju zakoni koji već postoje. Hajde da se sprovode strategije i planovi koji postoje.

Majčinstvo mora biti izbor. Imati ili nemati decu je lična odluka koja treba da bude poštovana i koja ni na koji način ne sme da bude osuđivana. Posao države nije da deli savete o tome ko treba da ima koliko dece. Posao države je da obezbedi sistem koji funkcioniše na svakom nivou. Tek onda će izbor broja dece da bude stvarno izbor.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Centar za mame najoštrije osuđuje izjavu ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović datu u intervjuu Radio-televiziji Srbije u kojoj ona zbog zabrinjavajuće demografske situacije u Srbiji krivi isključivo žene, i to, kako je navedeno, „obrazovane žene starije od 30 godina koje nemaju decu i ne razmišljaju o tome, iako nisu ekonomski ugrožene, jer imaju visok stepen potrebe za komforom.” Ovu izjavu, kao i ministarkinu ocenu da „nepovoljni parametri u ekonomiji nisu glavni razlog niske stope rađanja jer je iskustvo pokazalo da se siromašnije stanovništvo lakše odlučuje za rađanje”, Centar za mame smatra nedopustivom.

U zemlji gde je svaka peta radno sposobna osoba nezaposlena, gde je svaka treća osoba do 18 godina izložena riziku od siromaštva i gde svaka deseta osoba ne može da priušti ishranu kakvu propisuju standardi, govoriti o komfornom životu je uvredljivo. Imajući u vidu da je samo oko 10% naših sugrađana i sugrađanki fakultetski obrazovano, da vlada velika nezaposlenost i da žene u reproduktivnom dobu predstavljaju visoko diskriminisanu grupu na tržištu rada, grupa žena o kojoj ministarka priča, i da postoji je toliko mala, da ima neznatan uticaj na natalitet nacije.

Sigurni smo da ministarka i svi koji daju slične izjave, a nažalost u javnom prostoru Srbije ih ima previše, shvataju da žene ne mogu same da naprave decu. Kao organizaciju za ženska prava nas i te kako zanima zašto uvek kada pričamo o rađanju pričamo samo o ženama, a ne i muškarcima, a posebno zašto ne o tome šta država čini, odnosno ne čini.

Natalitet je u Srbiji nizak iz jednostavnog razloga – za njegovo povećanje je potrebno više od jednog ili dva izborna ciklusa, a političke elite koje vladaju Srbijom već decenijama, u koje spada i cenjena ministarka, nisu zainteresovane da se bave temom koja će dati rezultate u dalekoj budućnosti.

Nedostatak razumevanja problema onih koji donose odluke se vidi na svakom nivou. Sa njima bismo želeli da podelimo kako to izgleda biti majka u Srbiji. Par godina pre nego što rodite dete na intervjuima za posao umesto o svojim znanjima i veštinama više pričate o tome da li ste u vezi, da li je ta veza ozbiljna, da li planirate decu… Kada ostanete u drugom stanju, smatrate sebe srećnicom ako ste bili prijavljeni jer onda možete da ostvarite prava koja vam država „obezbeđuje”, jer ako niste uglavnom ćete za lepe vesti dobiti čestitku u vidu otkaza – a svi znamo da vas trudnu niko neće zaposliti. Srećnica ste ako porodiljsko kasni manje od 6 meseci. Ako ste srećnica koju je posao sačekao i koja nije dobila otkaz par nedelja po povratku sa porodiljskog, velike su šanse da su vas sačekale manja pozicija i plata od one koju ste imali kada ste otišli na trudničko. Sve vam to šalje jasnu poruku da drugi put verovatno nećete imati toliko „sreće”. U slučaju da pravdu rešite da potražite na sudu, jer Srbija ipak ima pristojne zakone koji štite prava svojih građana i građanki, pravdu ćete naći, ali ko zna koliko godina kasnije. Dalje, garderobu i potrebštine za vaše dete ćete ovde plaćati skuplje nego u Nemačkoj, a od sledeće godine za to nećete čak ni dobijati povraćaj PDV-a. Kada dođe vreme za upis u vrtić, jurićete veze i vezice da biste dete upisali, a kada dete krene u školu, dovijaćete se kako znate i umete da nađete novac za udžbenike koji su svake godine drugačiji i moraju da se kupuju novi, kao i školski pribor koji košta kao pravo malo bogatstvo.

Sve ovo opisano je najbolji mogući scenario, u kom su roditelji zajedno i zaposleni i u kom su svi u porodici zdravi. U slučaju da to nije tako, situacija u kojoj se nalazite je mnogo komplikovanija, a tek kada se razbolite, shvatite da naše zdravstvo i nije baš tako besplatno kako smo mislili.

Kako je poštovana ministarka provela skoro dve godine na poziciji Ministarke zdravlja, moramo da spomenemo i kampanju Centra za mame „Sloboda rađanju” koja je pokazala poražavajuće i zabrinjavajuće rezultate o situaciji u porodilištima u Srbiji, a brojka koja nas najviše zabrinjava je da je svaka deseta ispitanica rekla da zbog lošeg iskustva u porodilištu i tretmana koji je tamo imala, nikada više neće ni pomisliti da ima dete. Ministarku Đukić Dejanović moramo da upitamo šta je uradila na toj poziciji, najmoćnijoj poziciji za ovu temu, da porođaj za žene ne predstavlja traumu za čitav život? Takođe, ministarka se dotakla teme abortusa, medijskog čeda koje uvek izaziva lavinu komentara i osuda. Brojke abortusa ni malo ne čude u državi koja nije uvela seksualno obrazovanje u škole kao ni centre za planiranje porodice pri zdravstvenim centrima. Šta će ona i njene kolege i koleginice iz Vlade da urade da se te brojke smanje?

Centar za mame nudi svoju ekspertizu svima koji zaista žele da dugoročno promene situaciju na temu nataliteta u Srbiji. Hajde da počnemo od ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe, zaposlenje i podržavanje žena i porodica. I, od ulaganja u rodnu ravnopravnost. Hajde da se poštuju zakoni koji već postoje. Hajde da se sprovode strategije i planovi koji postoje.

Majčinstvo mora biti izbor. Imati ili nemati decu je lična odluka koja treba da bude poštovana i koja ni na koji način ne sme da bude osuđivana. Posao države nije da deli savete o tome ko treba da ima koliko dece. Posao države je da obezbedi sistem koji funkcioniše na svakom nivou. Tek onda će izbor broja dece da bude stvarno izbor.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 16.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije