Strahovi su deo odrastanja, pa deca vremenom razvijaju strah prema određenim stvarima. Bez obzira na to što ne postoji čudovište ispod kreveta ili u ormaru – oni će ga se bojati i to je to.
Foto: Freepik
Kako sa detetom pričati o strahovima i onome što ga plaši? Da li postoji način da se što lakše oslobode ovih negativnih osećanja i jednom za svagda pobede strah?
Zašto se deca boje?
Strah se može javiti iznenada, čak i samo zato što su se setili nečega što se desilo ranije, nege situacije koja im je bila strašna, ali iako je prošla – ona i dalje izaziva ova osećanja u njima. Deca nemaju sposobnost da logički razmišljaju i objasne sebi da nema potrebe da se boje i da se tako osećaju bez razloga.
Pročitajte i: Kakvo ponašanje deteta treba da vas zabrine
U zavisnosti od uzrasta, ali i drugih faktora, deca se boje različitih stvari. Neki strahovi su deo vaspitanja roditelja, pa su tako naučeni da se boje struje, visine, vatre – sa ciljem da ne prilaze utičnicama za struju, šporetima, pećima i slično. Drugi strahovi su izazvani situacijama koje su prošli – kao što je odlazak kod zubara i bol koji su osetili tad ili odlazak kod doktora i na primer – dobijanje injekcije nekon čega se stvara strah od toga.
U ranijem uzrastu deca se boje odvajanja od roditelja ili odvajanja od kuće, boravka u nepoznatom i sa nepoznatim ljudima, odnosno – boje se svega što im utiče na to da se ne osećaju bezbedno i sigurno, kao što je to najčešće u zagrljaju mame i tate i u svojoj kući.
Foto: Freepik
Ragovor i razumevanje imaju veliku ulogu u borbi sa strahom
Da biste pomogli svom detetu da pobedi strah, bez obzira na to o čemu se radi, važno je da sa njima o tome razgovarate.
Pročitajte i: Kako se nositi s noćnim morama deteta
#1 Nemojte umanjivati njihov strah – bez obzira na to što je u pitanju nešto što ne postoji, njihov strah prema tome je stvaran. To što pokušavate da rečima umanjite njihov strah – ne znači da će on nestati, samo će dete vremenom prestati da deli sa vama svoje strahove, jer će imati osećaj da vi ne razumete koliko je to strašno ili da to što se nečega boje nije dovoljno važno.
#2 Pokažite razumevanje – “Zaista zvuči kao da si se jako uplašio/la. Ali ne brini se, ja sam tu.” Učinite da se dete oseti sigurnim jer ste vi pored njih i da znaju da ćete vi piti uvek tu da ih zaštitite baš od onoga čega se oni toliko plaše.
Foto: Freepik
#3 Pokažite empatiju – “I ja sam se toga bojao/la kad sam bila mala, znam na šta misliš.” Na ovaj način dete će lakše shvatiti da je strah koji oseća nešto što će proći i da mu/joj se ništa neće dogoditi, već da će izrasti u odraslu osobu, kao što ste vi – i do tada će sve što je strašno proći.
#4 Suočavajte se sa strahom zajedno sa detetom – pronađite neki način na koji ćete postepeno i sa puno strpljenja da se zajedno sa detetom suočite sa onim što ih plaši. Razgovarajte često i otvoreno o strahu koji ih obuzima – zašto, kada, kako se osećaju, šta im pomaže, ali i odmaže u tome da se osećaju bezbedno.
Bez obzira na to čega se deca boje, oni se uzdaju u roditelje da će im u tome pomoći i biti tu za njih kada se uplaše. Pogledajte kako svoj strah deli jedna devojčica sa svojom mamom – i zašto ona ne sme da legne u krevet da spava:
Komentari (0)