Carski rez – potreba ili hir?

Međutim, sve više carski rez postaje „moda”, posebno među svetski poznatim ličnostima, koje zahtevaju da se porode na ovaj način, pa čak i biraju datume kada će se porođaj dogoditi. Taj trend preneo se i u Srbiju i iako je javna tajna da naše poznate ličnosti na lični zahtev dobijaju ovu vrstu „pogodnosti”, niko od stručnjaka to ne želi da potvrdi. Naprotiv, ističu da moraju postojati indikacije za carski rez i da je prirodan porođaj, kada je moguć, uvek najbolje rešenje.

A o tome šta je carski rez, kada je neophodan i neizbežan i kakve komplikacije mogu nastati tokom i posle ovakve intervencije, objašnjava doc. dr Jelena Dukanac-Stamenković, iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

– Bez obzira na to što postoji strah od vaginalnog porođaja, za ženu je idealno da se porodi na prirodan način, osim ukoliko ne postoji određena bolest majke, ili stanje ploda, koji to ne dozvoljavaju. Doživljaj bola može da se reguliše epiduralnom analgezijom. Reč je o anesteziji koja se lokalno ubrizgava sa ciljem da se obezboli materica i da žena u svesnom stanju lakše podnese porođaj. Na lični zahtev, a da zato ne postoje opravdani razlozi, carski rez se ne izvodi, jer to ne dozvoljava naš zakon. U zemljama sveta ova oblast je pravno drugačije regulisana, pa se carski rezovi izvode bez obzira na to da li za to postoje indikacije ili ne. Primera radi, od ukupnog broja porođaja, carskim rezom na lični zahtev u Engleskoj se obavi sedam odsto, u Nemačkoj 4,8 odsto, a u Brazilu čak 35 odsto.

– Tačno je da se u poslednje dve decenije broj carskih rezova značajno povećao. Statistika pokazuje da je pre dvadeset godina broj carskih rezova nije prelazio šest odsto, dok se danas taj procenat kreće između 25 i 30 odsto. Razlog za njegovu sve češću primenu pre svega su godine porodilje, odnosno sve kasnija odluka o rađanju. Trudnoće visokog rizika po zdravlje bebe zbog dijabetesa majke, hipertenzije, teških oblika bubrežne insuficijencije i srčanih oboljenja, takođe uslovljavaju primenu carskog reza. U različitim hitnim stanjima kao što je prevremeno odlubljivanje normalno usađene posteljice pribegava se, radi što bržeg porođaja, carskom rezu. Takođe, ovako se porađaju žene koje nose veliku bebu, a imaju suženu karlicu, ili u situaciji kada beba zauzima karlični položaj, odnosno kreće napolje guzom. Virusna oboljenja donjeg genitalnog trakta predstavljaju indikaciju za ovakav porođaj, kao i odlubljivanje retine, starost trudnoće, situacije u kojima porođaj iz nekog razloga mora da se obavi pre termina, kod blizanačke trudnoće ili ponovljenog carskog reza… Mada, kada je reč o ponovljenom carskom rezu, drugi nije obavezan, ali se vodi računa o rupturi uterusa, odnosno prskanju materice. Ipak, treba voditi računa i ne preterivati sa carskim rezovima, što znači da žena ne bi trebalo da ima više od tri carska reza.

– Carski rez je hirurška intervencija kao i svaka druga. Izvodi se tako što se prednji trbušni zid otvara po slojevima, a zatim se materica proseca kako bi se beba izvadila. Sve ukupno traje oko pola sata do sat, ali ako stvari krenu neželjenim tokom može se i produžiti. Jedna od komplikacija može da bude krvarenje iz materice, što zahteva duže vreme da se sve dovede u red i porodilja zbrine na pravi način. Oporavak od carskog reza traje znatno duže nego posle klasičnog porođaja. Intenzivni bolovi traju jedan do dva dana, ali i mučnina zbog delovanja anestezije. Porodilja za to vreme mora da bude pod intenzivnim nadzorom lekara, pri čemu mora da joj se kontroliše pritisak i puls, stepen krvarenja, rad creva… To je zato što je posle carskog reza povećan rizik od abdominalnog bola, ali i od oštećenja mokraćne bešike i uretera, odnosno mokraćovoda. Osim toga, posle ovakve intervencije žena u porodilištu ostaje i do pet dana, za razliku od prirodnog porođaja, kada kući odlazi posle dva dana.

– Može, ali samo ako je žena u terminu porođaja. U takvoj situaciji može da se dogovori za određeni dan porođaja, mada je najbolje, ako je trudnoća prošla uobičajeno, sačekati spontani trenutak. Jer, zapravo, najbolji porođaj za bebu i za majku jeste prirodni. Postoje čak i dokazi da na genetski kod koji utiče na naš život, veliki značaj imaju dan i način na koji će se neko roditi. U stvari, beba je ta koja šalje signal majci kada porođaj treba da počne, i ovu prirodnu zakonitost trebalo bi poštovati ako je sa trudnoćom sve u redu. Zapravo, ništa ne treba ubrzavati osim ako ne postoje zdravstveni razlozi za tako nešto.
 

– Majka sa teškim plućnim oboljenjima treba da zaboravi na carski rez. Carski rez se ne preporučuje ni ukoliko postoje genetske anomalije ploda, kao i ukoliko su ove anomalije sa smrtnim ishodom za plod. Lekari trudnice odvraćaju od porođaja carskim rezom i kada ne postoje ovako teške medicinske indikacije. Potvrđeno je da bebe koje se rađaju prirodnim putem imaju daleko manje teškoća sa disanjem posle rođenja u odnosu na bebe rođene carskim rezom, uprkos tome što tako rođene bebe izgledaju zdrave i lepe, nasuprot često izmučenim bebama koje prolaze kroz vaginalni kanal. Osim toga, naučnici su dokazali da bebe rođene carskim rezom imaju nezrelija pluća i da u budućnosti mogu imati češće respiratorne probleme i sklonost ka raznim plućnim oboljenjima. Zbog anestetika koji se daju majci, bebe se sporije adaptiraju na spoljašnje okruženje. Probleme ima i majka. Kod nje je povećan rizik za nastanak tromboze i infekcija spoljnih i unutrašnjih rezova, a može da ima probleme i sa laktacijom i otežanim dojenjem i uspostavljanjem prvog kontakta sa bebom…

Britanski stručnjaci ustanovili su da što je porodilja starija, sposobnost glatkih mišića materice da se kontrakuju sve su slabiji. Ukoliko su kontrakcije slabe usporava se napredovanje porođaja i povećava verovatnoća za primenu carskog reza. Do ovakvog zaključka naučnici su došli višegodišnjom analizom više od pola miliona porodilja različitih godina.

Carski rez kod prvorotki između 30. i 34. godine povećan je tri puta, kod žena koje su se za prvo dete odlučile između 35. i 39. godine sedam puta, dok se kod trudnica koje su prvi put rađale posle 40. godine broj carskih rezova udesetostručio. Istovremeno, stručnjaci su ustanovili da se na svakih pet godina starosti žene posle 16. godine, mogućnost da se porođaj obavi carskim rezom uvećava za 49 odsto, dok se dužina porođaja povećava za pola sata.

Pojam carski rez nije nastao zbog komfora, kako se obično misli. O poreklu naziva postoji čitava legenda. Po jednoj od njih na ovaj način rođen je rimski imperator Cezar, i od toga potiče ime sectio caesarea. Po drugoj verziji, carski rez je dobio ime po nemačkom mesaru Kajzeru, koji je svojoj ženi pomogao da se na ovaj način porodi, jer više dana nije uspevala to da učini vaginalnim putem. Rez koji je on napravio nazvan je Kajzerov rez (Kaiserschnit), što u prevodu znači carski rez.

Medicinari, radije, ovaj naziv izvode od latinskih reči ab utero caeso, što prevedeno znači „iz presečene materice”. Prema raspoloživim podacima prvi uspešan carski rez izveo je 1500. godine izvesni Jakob Nufer, mada prvi pisani dokument datira još iz 715. godine p. n. e. Međutim, smrtnost majki od carskog reza u 17. i 18. veku bila je 90 odsto. Tek sa pronalaskom antibiotika i otkrićem krvnih grupa, smrtnost je u značajnoj meri smanjena. 

Epiduralna anestezija ne daje se pre početka trudova. Od tri do pet minuta posle davanja prve doze nervi materice postaju neosetljivi. Kada početna doza prestane da deluje, daje se druga, i tako redom, u određenim razmacima, dok se porođaj ne završi. Delovanje anestezije obično prestaje posle sat do dva. Iako se epiduralna anestezija smatra sigurnom i za majku i za bebu, nekada može doći do određenih posledica. Najčešća neželjena pojava je pad krvnog pritiska majke, koja se javlja u jedan do dva odsto slučajeva, i može biti opasna i za majku i za dete. Zato je često merenje pritiska tokom porođaja uz epiduralnu anesteziju veoma važno.