Sistematski pregledi za polazak u školu pokazali su da gotovo 80 odsto budućih prvaka ima problem sa govorom i da im je potreban određeni logopedski tretman, a stručnjaci kažu da je situacija u poslednjih deset godina zabrinjavajuća jer je sve veći broj dece koja ne progovore do svoje pete godine.
Problemi koje logopedi najčešće uoče na pregledima su poremećaji artikulacije glasova, koji se uz vežbe lako rešavaju, ali ovo nije jedini problem, jer svaki drugi ili treći predškolac ima problem s poremećajem pažnje, što je zabrinjavajuće za decu koja za samo nekoliko meseci treba da sednu u školsku klupu.
Foto: Freepik
Logoped Milica Ćirović kaže da je deci teško da izvrše zadatake do kraja, kao i da se javlja česta potreba da prelaze sa jednog zadatka na drugi. “Pretpostavljam da je jedan od razloga to što su deca od veoma ranog uzrasta naviknuta na mobilne telefone i samim tim pažnja se ne vežba, a pažnja je nešto što se trenira”, dodaje Ćirović.
Deca ne progovaraju do svoje pete godine
U Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, smetnje u govoru i ponašanju rešavaju se već 70 godina, a podaci pokazuju da je na samom početku rada ove institucije problem u razvoju govora, jezika, učenja i socijalizacije imalo svega 8 odsto dece, dok je danas taj procenat deset puta veći.
Direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, Miljana Sovilj, kaže da postoji mnogo veliki problem, jer generacije u poslednjih pet do deset godina, ne progovaraju do svoje pete godine i da je to alalija, drugim rečima – potpuno odsustvo ili izražen nedostatak govora.
.jpg)
Foto: Freepik
Uzroci ovog poremećaja mogu biti fiziološki – prenatalne i porođajne traume, visok bilirubin na rođenju, česte upale uva, kratko dojenje, usitnjena hrana posle 12 meseci ali i upotreba telefona i tableta pre treće godine, kao i prekomerno gledanje televizije i nedostatak komunikacije s detetom.
Međutim, nisu samo roditelji krivi, jer u sistemu nema dovoljno stručne podrške za otkrivanje ovog problema.
“Marginalizovala se ta briga o govorno jezičkom razvoju kroz generacije, mi hronično imamo mali broj logopeda zaposlenih u delatnostima koje se bave razvojem dece i u zdravstvu i u obrazovanju”, dodaje Sovilj.
Pre logopeda probleme u razvoju govora trebalo bi da primete i pedijatri, kao i vaspitači u vrtićima i to što pre, jer u rukama dobro edukovanih stručnjaka ima nade i za najteže slučajeve.
Odlazak kod logopeda – što ranije, to bolje
Logoped Ružica Ćirković iz edukativnog centra “Radost govora” kaže da je i u njihovom centru porast broja dece evidentan, da se na sistematskim pregledima za polazak u školu uočava poremećaj dislalija – nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova.
Takođe, Ćirković dodaje da ima dosta kašnjena u progovaranju zbog čega je važno da se rano i pravovremeno deluje, kako bi dete na vreme bilo uključeno u logopedski tretman.
.jpg)
Foto: Freepik
“Između 12. i 18. meseca života treba da se javi prva reč sa značenjem, ukoliko se ona ne javi do 18. meseci, to je alarm da se dođe logopedu, ovo uopšte nije rano i ne znači da će dete biti u problemu, to samo znači da ćemo imati vremena da stimulišemo razvoj i da ćemo iskoristi te prve godine života koje su zaista ključne”, objašnjava Ćirković.
Pročitajte još
Razvoj govora kod dece do šeste godine
Na pitanje da li se svest roditelja povodom ovakvih problema menja ili su još uvek prisutne određene zablude, Ćirković kaže da su nažalost one još uvek tu, kao i da postoje oni roditelji koji se potajno nadaju da će se problem sam od sebe rešiti, a u međuvremenu, vreme prolazi.
“Ključno je da se pristupi rešavanju problema, ne treba porediti dete sa drugom decom, ne treba to što je neko u porodici kasnije progovorio da bude opravdanje, nama je baš znak da obratimo pažnju na dete u tim situacijama, jer ono nosi genetsku dispoziciju da se možda neki problem ispolji”, kaže Ćirković.
Koliko često decu treba voditi kod logopeda?
Ćirković kaže da su preventivni logopedski tretmani ključni, zbog toga što je u nekim slučajevima samo savetovanjem moguće sprečiti nastanak ovih problema. Nekada oni počinju veoma rano, čak i sa 18. meseci.
.jpg)
Foto: Freepik
“Deluje malo neobično, jer šta to logoped može da radi sa jednim detetom od 18. meseci, ali vi kroz igru, kroz slikovnice, kroz didaktički materijal, na strunjači, pospešujete taj govorni razvoj uz prisustvo roditelja koga obučavate da radi to kod kuće na isti način, pokazujete mu tehnike”, dodaje Ćirković.
Već od treće godine tretmani traju oko 45 minuta ili sat vremena, a Ćirković kaže da je “veoma važno, da jedan deo tretmana bude i za stolom, jer tako deca vežbaju pažnju” i dodaje da sve ovo zahteva vreme, ali i angažovanje roditelja.
“Dva puta nedeljno je nešto što je preporučljivo i što mora da bude neki minimum da bi bilo napretka, sa druge strane kontinuitet je važan, da je to redovno”, ističe Ćirković.
Kada je u pitanju razvoj tehnologije, upotreba telefona i tableta kao faktora koji utiču na razvoj govora, Ćirković kaže da “od toga ne možemo da pobegnemo, to je naša realnost, mi u tome živimo i sada je samo važno da to doziramo”.
“Svi govore o tome kako deca ne smeju da koriste telefone, ali moramo da pođemo od nas, oni nas gledaju, tako da ako mi stalno držimo telefon, ne možemo da tražimo od njih da oni to ne rade. Preporuka roditeljima je da vreme kada se vrate sa posla i kada su sa decom, iskoriste u komunikaciji i interakciji”, zaključuje Ćirković za Euronews Srbija.
Izvor: Euronews Srbija
Komentari (0)