Da li možda spremite neki keks samo da biste skrenuli sebi pažnju sa brze hrane koja vam je u blizini posla? Da li deci spremite zdraviju užinu, ali je na kraju dana nađete zgnječenu na dnu školskog ranca?
Treba biti realan povodom onoga što naši najbliži vole ili ne vole. Nerealno je da neko za jedan dan sa hamburgera i pomfrita pređe na tofu i integralne žitarice. Pripremite zato onu hranu koja vodi zdravlju, vitalnosti i optimalnoj telesnoj težini. Koliko su zdravi vaši izbori? Da li vam se ova hrana uklapa u kućni budžet? Hoće li vam i na poslu hrana koju ste pripremili ostati sveža?
Uvedite novitete
Jednom nedeljno probajte neko novo voće ili povrće. Unesite novitet u salatu. Isprobavanje novih stvari će vas održavati zainteresovanim tako da ćete čak iako vam se možda neće sviđati sve što probate, s druge strane prepoznati svoje nove favorite. Razmotrite moguće organske zamene kad god je moguće. Svežina ukusa organskog voća i povrća će činiti i da jedete više. Ukoliko uzimate namirnice od soje ili proizvode na bazi kukuruza, postarajte se da kupujete one organske jer su soja i kukuruz često genetski modifikovani.
Spremite hranu i za sutra
Kada pripremate zdravije namirnice za porodicu, uvek napravite malo više, tako da preostane i za sutrašnji ručak ili nekoliko dana unapred. Ponesite ga u školu ili na radno mesto. Koristite celovite namirnice – sveže voće, vege štapiće, hranljive umake, jezgraste plodove i semenke, zdravije krekere, salate, sendviče i klice svih vrsta. Počnite sa zamenom uobičajenih sastojaka u jelu uzimajući njihove zdravije verzije. Veganski namazi kao što je buter od badema, avokado ili humus su dobra zamena za majonez na hleb, krekere ili pirinčani keks. Pokušajte da izbegavate zamenjivanje mesa sirom. Iako sir sadrži protein, sadrži i obilje visoko zasićenih masti i mnogi ga teško vare.
Razgovarajte sa ukućanima
Razmotrite neke promene u ishrani sa ostalim članovima porodice. Deca se suočavaju sa velikim pritiskom vršnjaka u školi, kao i nelogičnim i zbunjujućim porukama o zdravlju i tome što je dobro za njih, a koje dolaze iz brojnih reklama. Pokažite im da ćete vi poštovati njihove potrebe, ali da ćete samo vi odlučivati. Ne nagrađujte decu, a ni sebe hranom, naročito ne slatkišima. Probajte da umesto toga isplanirate jedan poseban termin za bavljenje nekim zajedničkim aktivnostima.
Napravite šoping-listu
Važno je da sastavite spisak namirnica sa onim što redovno koristite. Ukoliko imate jasnu ideju o tome šta želite pre nego što uđete u prodavnicu, manje je verovatno da ćete impulsivno kupovati. Povedite sa sobom decu ili druge članove porodice i birajte namirnice za sebe i njih. Povremeno zapisujte njihove zdravije izbore tako da ih se možete setiti sledeći put. Imajte na umu razliku između pravih namirnica i brze hrane kao što su: čips, keks i gazirani napici. Napravite listu od 20 namirnica, njih kupujte i neka su vam uvek dostupne za pripremanje obroka i užina tokom dana. Ponesite ih sa sobom u školu ili na posao. Probajte šargarepu ili štapiće celera, jabuku, razno jezgrasto voće i semenke. Bilo koji sos ili preliv treba da pakujete odvojeno kako biste hranu zaštitili da se ne pokvari.
Komentari (0)