Leto je godišnje doba slobodnih nogu. Tokom preostalog, većeg dela godine, naša stopala pate jer su sputana u cipelama koje ih stežu i deformišu. O njima treba voditi računa, negovati ih, da bi, baš kao i celo telo, bila u boljoj formi. Stoga, kada se ovog leta budete našli na peščanoj plaži, skinite baletanke i sandale i uživajte u bosonogom hodanju po pesku i vodi.
Hodanje po pesku blago masira stopala, a to pozitivno utiče na zglobove, dok voda opušta stopala, ali istovremeno podstiče cirkulaciju. U oba slučaja dolazi do zatezanja mišića a sva napetost u stopalima vrlo brzo nestaje. Zato je plaža idealno mesto da ponovo naučite da pravilno hodate u sopstvenom ritmu i nesputano. Najbolje je da hodate po pesku uz samu ivicu vode ili kroz vodu koja dopire do članaka, čak i do kolena.
* Hodanje po pesku – najprirodnija masaža stopala
Vlažan pesak: Ove vežbe započnite hodanjem po vlažnom pesku jer je to najlakši i najjednostavniji vid vežbe, preporučuje francuski kineziterapeut Žil Amsalem. Jeste da je tlo pod našim stopalima meko i fleksibilno, ali pruža sasvim dovoljan otpor, što čini da ova vežba prija svakome, od najmanje dece do starijih ljudi. Jedino se ne preporučuje osobama koje eventualno imaju neke rane na stopalima.
Hodanje po suvom pesku: Kada hodate po suvom pesku stopala propadaju dublje, trpe veći otpor i prilikom svakog koraka potrebna um je veća snaga. Takvo hodanje više opterećuje ris, koji je opterećeniji i angažovaniji. Stopala su, tokom hoda po suvom pesku, najpravilnije angažovana! To znači da se prvo oslanjamo na petu, zatim na ris, na prste i na kraju na vrhove prstiju, upravo onako kako stručnjaci tvrde da bi trebalo uvek da hodamo, a što je retko slučaj. Uglavnom se najviše oslanjamo na pete, a stopala su nam najčešće sputana u
patikama i mokasinama. Hodajući na taj način stopala postaju kruta, obuća ih steže, pa se oslanjamo samo na pete i prste, preskačući oslanjanje angažovanost risa. Međutim, hodanje po suvom pesku čini naše zglobove fleksibilnijim i angažuje sve koščice u stopalu i zglobu, što nije nimalo lako. Naime, takvo hodanje je vrlo dinamično i zahteva priličan napor. Zato se ne preporučuje osobama koje boluju od reumatizma, jer im svaki korak pričinjava bol, ali jako prija osobama sa ravnim stopalima.
* Hodanje u vodi do kolena – nežna gimnastika
Svako ko hoda kroz vodu i uživa u blagom milovanju talasa po listovima zapravo se bavi akvaterapijom a da toga nije ni svestan. Početkom 20. veka ova vrsta terapije bila je veoma popularna i cilj joj je bio da svakoj osobi omogući da razvije svoje fizičke pa i psihičke potencijale. Hodanje po vodi savršeno reguliše emotivne, nervne i fizičkih napetosti. Ukratko, ono smiruje. Kao prvo, kretanje vode oko kože listova opušta zglobove i oslobađa ih dela težine tela, a samim tim i svakog eventualnog bola u zglobovima. Zatim, blagi otpor vode koji nastaje kretanjem kroz vodu podstiče cirkulaciju, pa otežale i otečene noge čini lakšim i to bez ikakvog napora. Već posle pola sata hodanja kroz vodu osetićete da vam je cirkulacija znatno bolja.
Postoje dva tipa hodanja kroz vodu do kolena.
Prvi podrazumeva da tokom hoda stopala naizmenično podižete iznad vode, kao da marširate. Taj napor će povećati fleksibilnsot zglobova kolena i nožnog zgloba. Drugu vrstu hodanja karakteriše povlačenje stopala kroz vodu, kako bi se stvorio otpor. Na taj način masirate listove i podstičete cirkulaciju. Osim toga, hodanje kroz vodu primorava vas da se opirete talasima koji vas zapljuskuju, što je jedna vrsta korisne masaže koja stimuliše rad limfe i krvi. Uz to, niska temperatura vode zateže kožu i čini je lepšom.
Budući da je hodanje kroz vodu prilično teško, ono se automatski pretvara u akvavežbu. Već posle nekoliko dana primetićete da su vam listovi zategnutiji, a nećete osećati nikakvu bol tokom vežbanja.Najbolje je da naizmenično hodate napred, pa unazad, jer ćete na taj način nesvesno angažovati i unutrašnje i spoljašnje mišiće butina, koji su retko tako “uposleni”. Posle sat vremena hodanja kroz vodu bićete preporođeni i imaćete utisak da ste laki kao perce.
STOPALO, ČUDO PRIRODE
Da bi obavilo svoju misiju, odnosno podržalo težinu celog tela (nijedan drugi deo tela ne trpi toliki pritisak kao stopala), stopalo angažuje 21 mišić, 26 koščica i 31 zglob! Na jednom kvadratnom centimetru stopala smeštene su 62. znojne žlezde, oko stotinu ligamenata i više od 7200 nervnih završetaka. Čuveni Leonardo da Vinči tvrdio je da je ljudsko stopalo pravo remek delo prirode. Otuda se savetuje da prema njemu budete nežni i da ga negujete. Evo i kako:
* Kada ste na peščanoj plaži zahvatite šakama malo vlažnog peska i njime trljajte stopala i laganim, kružnim pokretima, krećite se naviše, ka listovima.
* Kada se ovog leta budete vraćali sa mora ponesite malo peska koji će vam poslužiti za negu stopala kod kuće. Pomešajte šaku peska sa tri kašike bademovog ulja i redovno, barem jedanput nedeljno, masirajte stopala ovom mešavinom.
Komentari (0)