Na desnoj obali Ibra, u predgrađu Kraljeva, postoji ulica dugačka oko 500 metara sa dva, tri sokaka i ukupno stotinak kuća, u kojoj stanovnici ponajviše liče jedni na druge. Neki su čak, kako se to kaže, „kao preslikani".
Nije u pitanju posebna rasa ili nacija, već je reč o braći i sestrama blizancima. U toj ulici mame su čak u dvanaest porodica istog dana rađale po dvojke. Neka deca su jednojajčani blizanci, a neka nisu. Ali, „baš su isti" Nenad i Predrag, Marko i Miloš, Vukašin i Vojislav, Nemanja i Nenad, Igor i Ivan, Jovana i Jelena…
Bilo bi lepo da je zbog ovih hrabrih i ponositih majki blizanaca naziv ulice njima posvećen, ali nije. Jeste ženama, samo onima više revolucionarnog nego porodičnog duha, pa ulica nosi naziv Osmi mart.
Njeni stanovnici nisu „odžakovići" u Ribnici. Tu su kuće gradili doseljenici, kako nam rekoše, od Pirota do Sandžaka i urbano naselje je nastalo pre tri, četiri decenije.
Najstariji „osmomartovci", ipak, pamte da su ovde prvi blizanci rođeni u porodici Nikolić. Reč je o dečacima Predragu i Nenadu koji su danas četrdesetogodišnjaci. Majka najmlađih, dvogodišnjih bliznakinja, Dušanka, sa ponosom ističe da ih je rodila u 41. godini.
Kad se izbroje svi blizanci različitih generacija, u ovoj ulici ukupno ih je 24. Posetili smo nekoliko porodica i čuli njihove slične priče o teškoćama podizanja „dvoje malih u ovim kriznim vremenima", kao i o poznatoj emotivnoj vezanosti ove braće i sestara u smislu „kad boli jedno ’boli’ i drugo…"
A, o tome, kako nam reče učiteljica Vladanka Raonić, posebno vode računa i u obližnjoj Osnovnoj školi „Sveti Sava", gde je sada u pet odeljenja šestog razreda 12, a u pet odeljenja drugog razreda 10 blizanaca. Dabome, najviše ih je iz Ulice Osmi mart.
Komentari (0)