Roditeljstvo – nisam ja to tako zamišljala

Gledajući druge majke, sve ti ”deluje jednostavno”. Rade sve što i pre, samo sada vode računa o još jednom malom biću, koje ”samo” treba nahraniti, presvući, uspavati. To ipak nije samo to.

U tome ”samo” je jedna velika ljubav.

Moja trudnoća nije bila planirana, desila se spontano. Jer su ranija iskustva pokazala, sve što planiraš, ne ostvari se, ili se ostvari mnogo drugačije.

Moja prva trudnoća. Mala tačka koja je već neko. Bila sam uplašena, iznenađena jer se sve nekako brzo dogodilo, a u glavi je nastao čitav haos. Emocije, pitanja, pretpostavke…

Foto: Privatna arhiva

Na suprugovu preporuku, sa tom mojom prvom trudnoćom, odem kod lekara, uzbuđena, ultrazvukovi, testovi, procedure razne. Svi nalazi uredni. Očekujem od lekara pregršt saveta, podršku, usmerenje, a dobijam priču kako bih trebala da se podvgrnem nekim invazivnim metodama ispitivanja, jer bolesno dete nije odgajati lako, jer živimo u takvoj državi koja zanemaruje bolesnu decu, jer sa bolesnim detetom ne ispaštaju samo roditelji već čitava okolina, pa deskriminacija…. A svi nalazi uredni.

Shvatim njenu poruku, isplačem se i promenim lekara. Trudnoća odlična. Školska. Baš onako kako knjige kažu. Devojčica. I zvaće se Isidora.

Kako vreme odmiče mojih pitanja ima sve više. A strah je dostigao neki, ni sama ne znam koji, nivo. Moj termin za porođaj je prošao. A ništa se ne događa. Sav moj strah i pitanja kao da su polako nestajali i ostajalo bi uvek ono pitanje: Kog trenutka će se sve preokrenuti?

Na moje iznenađenje, neprijatno, primljena sam na odeljenje patologije sa visokom temperaturom, gde mi je nekoliko sati pred porođaj rečeno da imam virus H1N1. Tada shvatam – biti majka je druga priča.

Rodila sam Isidoru, koju sam videla samo izdaleka. Onaj prvi susret majke i bebe nisam doživela. Sedam dana smo bile potpuno razdvojene. Ona je otišla na dodatna ispitivanja zbog mog virusa, a ja sam ostala na oporavku.

Foto: Privatna arhiva

Vratila sam se kući bez nje. I to je bila druga priča. Bila sam rastrojena. Bez deteta.

Ne mogu ni da pronađem reč koja bi objasnila koliko su mi sporo prolazili, ne dani, nego sati, minuti. Njeni nalazi su bili uredni, a ja sam se potpuno oporavila. I srele smo se. Nas dve. 

Tada stvarno kreće naša nova priča. Tada kreće ”samo” hranjenje, uspavljivanje, presvlačenje. I ”samo” još mnogo toga. Tada ustvari shvataš šta ti jesi. I zašto jesi. I neka ta druga priča traje.
 

P.S. Hvala mom suprugu, mojim roditeljima i bratu, koji su me izdržali sa svim pitanjima, strahovima, nervozama i suzama, koji su stoički podneli moju drugu priču, da bi to sada bila naša priča. Hvala i timu medicinskog osoblja koji me je porađao i koji je u tim trenucima bio profesionalan, sa prevelikom dozom ljudskosti i razumevanja.
 

Pišite svoje druge priče.
 

Piše: Sanja Brkić

Biti MAMA – moja druga priča

Podelite svoju priču o rađanju najlepše uloge na svetu! Najbolji tekstovi biće nagrađeni lepim poklonima.

Konkurs Moja druga priča organizuje se u saradnji sa kompanijom VIP mobile koja posebnu pažnju posvećuje svim novorođenim mamama u 2019. godini.

Želimo da čujemo vašu priču o najlepšem pozivu. Vašu priču o prvim danim sa bebom, prvim izazovima, prvim zbog plača neprespavanim noćima, prvom osmehu.

Kako da sa nama podelite svoju priču?

Svoje priče i izazove o prvim danima majčinstva pošaljite nam na [email protected]. Tekstovi koji uđu u uži izbor biće objavljeni na bebac.com, a najbolji će biti nagrađeni vrednim poklonima koje je obezbedila kompanija VIPMobile.

Radujemo se svim novim pričama – jer biti mama zaista jeste druga priča!

Pozivamo vas da i Vi podelite sa nama svoju Drugu Priču!