Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu koja još nema zakon o vantelesnoj oplodnji, a ovaj postupak se u RS radi na osnovu odluke Fonda zdravstvenog osiguranja iz 2007. S obzirom na činjenicu da ne postoji odgovarajući zakon, otvoreno je i pitanje kome i na koji način omogućiti vantelesnu oplodnju, uključujući i dilemu da li to pravo dati i ženama koje nisu u braku ili vanbračnoj zajednici. Sudeći po iskustvima u susednim zemljama, ovakva debata u BiH tek predstoji.
U Hrvatskoj, recimo, parovi koji žive u vanbračnoj zajednici imaju pravo na veštačku oplodnju, ali moraju da prođu mukotrpnu proceduru dokazivanja da su u vezi najmanje tri godine. U Srbiji je situacija nešto bolja. Tako će žene bez bračnog partnera, po prvi put, uz saglasnost Ministarstva zdravlja moći da se leče od neplodnosti i da se podvrgnu veštačkoj oplodnji.
U RS je, bar za sada, na snazi odluka po kojoj od steriliteta mogu da se leče žene koje su u vanbračnoj zajednici najmanje dve godine ili su u braku. Nadležni uveravaju da razmišljaju o donošenje zakona o vantelesnoj oplodnji i da nemaju ništa protiv da žene bez partnera mogu da dobiju bebu iz epruvete.
„Srbija je napravila značajan iskorak što je donela zakon i sa ovom odredbom. Potpuno je legitimno i apsolutno pravo svakog pojedinca da vantelesnom oplodnjom dobije potomstvo i treba pomoći da se to ostvari ako već ne može prirodnim putem“, ističe ministar zdravlja RS Ranko škrbić.
Doktorica Sanja Sibinčić, koja u RS jedina radi veštačku oplodnju, kaže da budući zakon mora biti precizan i konkretan. Ona pak smatra da je bolje ako je par u braku ili vanbračnoj zajednici da kasnije, kako kaže, ne bi bilo problema.
„Zakonom treba sve dozvoliti, ali se moraju jasno odrediti pravila šta i kako, da na kraju ne bi bilo nesporazuma jer je mnogo postupaka vantelesne oplodnje završilo na sudu u Strazburu“, navodi ona.
Sa druge strane, Diana Čekić, članica Odbora za jednake mogućnosti u parlamentu RS, smatra kako „svaka žena ima pravo da oseti lepotu majčinstva“ i da je potrebno da se ova oblast reguliše zakonom. „Koliko će društvo stati uz buduće majke, to je već nešto drugo, ali dete je nešto što ženu činu kompletnom i nema lepše uloge od majčinstva. Zato je potrebno svakoj ženi omogućiti to pravo, a žena sa druge strane mora da bude svesna odgovornosti koje sa sobom nosi majčinstvo“, rekla nam je Čekićeva.
I u Džender centru Vlade RS smatraju da bračni status osobe koja želi da ostvari svoje reproduktivno pravo potpomognuto veštačkom oplodnjom ne sme biti uslov za uskraćivanje ovog prava.
Za devet meseci 216 zahteva
Fond zdravstva RS pre dve godine počeo je da finansira prvi pokušaj vantelesne oplodnje u RS u iznosu 5.500 KM. U 2007. i 2008. odobreno 475 zahteva, a za devet meseci ove godine odobreno je ukupno 216 zahteva. Ove zahteve u proseku najčešće podnose žene starije od 38 godina. Međutim, uspešnost prvog puta u RS iznosi oko 25 odsto.
Prema procenama, u RS oko 200 parova godišnje je sterilno. Iako su predstavnici Ministarstvo zdravlja RS najavili da će Fond početi da finansira i drugi pokušaj vantelesne oplodnje, o ovom obećanju za sada nadležni ćute.
Komentari (0)