Mnogi roditelji mogu da odahnu, jer po svemu sudeći još uvek neće doći do poskupljenja vrtića u „Radosnom detinjstvu”. Istina je da petina prihoda u gradskom budžetu odlazi na finansiranje predškolske ustanove, što je veliko opterećenje gradske kase, ali ipak pitanje poskupljenja boravka dece u vrtićima se još neko vreme neće naći na dnevnom redu.
Član Gradskog veća zadužen za obrazovanje Milan Đukić rekao je za „Dnevnik” da zahtev ove predškolske ustanove za poskupljenjem postoji već duže vreme, ali da ono zavisi od finansijske procene i mogućnosti budžeta.
– Od ekomonske cene za boravak dece u vrtićima, roditelji izdvajaju deset do 20 odsto, dok ostalo dotira Grada. To su dve stavke koje moraju da prate jedna drugu, ako povećate izdvajanje roditelja, onda morate povećati budžetska izdvajanja, a budžetsko izdvajanje za ”Radosno detinjstvo” nije povećano već tri godine – navodi Đukić.
On smatra da bi trebalo korigovati cene boravka dece u vrtićima, međutim, kako kaže, još uvek nije pronađen adekvatan model za formiranje cenovnika. Prema njegovim rečima, grad je pokušao da vidi različite modalitete, pre svega one socijalno prihvatljive. To znači da bi trebalo izvršiti povećanje cene, ali u skladu sa skalama i socijalnim kategorijama.
– Nažalost, to nije naišlo na neku širu podršku, u smislu da svi državni organi mogu da nam pomognu da tačno utvrdimo kakvi su prihodi roditelja i prosto ostaje ova zakonska mogućnost linearnog povećanja, ali bez rebalansa budžeta ne može da dođe do povećanja cene i ono za sada nije na dnevnom redu – predočava Đukić.
S druge strane, direktor te ustanove Borislav Samardžić ističe da zbog manjka novca i cene boravka koja nije menjana nekoliko godina, raste minus na računu ustanove.
Navodi i da je svestan da se budžet ne puni kako je planirano i da Grad ne može više da rebalansira i da pokriva troškove predškolske ustanove. Međutim, minus na saldu je prepušten predškolskoj ustanovi koja neće moći večito da ne plaća svoje obaveze prema dobavljačima, nego tu očeku razumevanje osnivača. Samardžić smatra da bi takozvani „beogradski model” bio najbolje rešenje, odnosno da se cenovnik formira u skladu sa socijalnim statusom roditelja.
Komentari (0)