Od prošlog meseca su počeli i redovni sastanci roditelja u Novom Sadu koji praktikuju ili se interesuju za bespelenaštvo, čiji zagovornici tvrde da se radi o metodi koja nije nikako nova i praktikovale su je još naše bake.
Iako stoji pitanje – da li su naše bake praktikovale ovaj metod jer nisu imale odgovarajuću pelenu, nisu želele da ih beba isprlja ili iz trećeg razloga, činjenica je da se ovaj trend širi, kao i broj roditelja koji se pozivaju na pedijatre i smatraju da bebe mogu da kontrolišu svoje fiziološke potrebe od rođenja. Međutim, u Domu zdravlja “Novi Sad” misle drugačije.
Šta je tačno bespelenaštvo?
Prevod sa engleskog jezika malo je neprecizan. Kako za 021 kaže savetnica za bespelenaštvo pri pokretu GoDiaperFree Bojana Kukulj Gez, bespelenaštvo – Elimination Communication ili prirodna dečija higijena je
nežan način da, bez prinude i forsiranja, bebi nudite da vrši nuždu, prateći njene signale i prirodni ritam obavljanja nužde, kao i svoju intuiciju.
Iako postoje roditelji koji od rođenja praktikuju da bebi uopšte ne stavljaju pelenu, već je drže iznad ve-ce šolje ili neke posude za nuždu, naša sagovornica napominje da bespelenaštvo to ne mora da podrazumeva, već jedan vid ranijeg navikavanja na život bez pelena nego što je uobičajeno za većinu dece.
Kako kaže, potpuno je nevažno da li beba koristi jednokratne, pamučne pelene ili gaćice, jer je čitav akcenat na komunikaciji o obavljanju nužde van pelene, koja je tu samo kao “bekap” ili zaštita.
.jpg)
Foto: Shuterstock
“Sjajno je što postoje pelene, jer ne moramo da brinemo da li će nam beba pokvasiti krevet ili upiškiti auto-sedište ako ne uspemo da je ispratimo.
Evo jednog jednostavnog primera: Beba počinje da kaki, svi u sobi to primećuju (beba pravi grimase), i sačekaju da završi u peleni a potom je presvlače (ponekad i bodić jer se ukakila do leđa).
Mama koja komunicira sa bebom ne čeka da beba to obavi u peleni, već je raspovija, stavlja iznad lavaboa, ve-ce šolje ili noše i kada završi, vraća je u čistu pelenu. To su i naše mame i bake radile jer nisu želele da imaju uprljanu pelenu za pranje.
Što se piškenja tiče, tu su signali manje očigledni, ali mama vremenom nauči da ih isprati kao što je naučila da razazna kada je beba gladna, nervozna, a kada joj se spava. Bitno je da ta komunikacija o nuždi ne bude preokupacija, i da bebino piškenje i kakenje nisu centar naše pažnje, već da je shvatimo kao još jednu od potreba za koju imamo sluha”, kaže Bojana Kukulj Gez za 021.rs
Ona kaže da je razloga za bespelenaštvo mnogo. Neke mame počinju to da rade kada nastane neki problem poput osipa, zatvora ili tvrde stolice, druge se zainteresuju da bi smanjile nervozu kod bebe, a neke iz vrlo praktičnih razloga – da bi smanjile broj jednokratnih i/ili pamučnih pelena, samim tim i uštedele novac.
“Ono što je takođe čest motiv mama jeste taj što kasnije ne moraju dete da odvikavaju od pelena jer se, iako može nositi pelene, beba nikad nije navikla da nuždu obavlja tamo. Mi danas prvo učimo decu da se to radi u pelenu, a posle kada napuni dve ili tri godine, kažemo joj da se prelazi na nošu, koju deca često znaju da bojkotuju. Higijena je, takođe, jedan od razloga zašto se mame odlučuju da isprate bebinu nuždu. Beba je čista, nije u natopljenim pelenama i mnogo ju je lakše oprati ili obrisati nakon obavljene nužde van pelene nego čistiti sve delove kake koji su se zavukli svuda”, poručuje Kukulj Gez.
.jpg)
Foto: Shuterstock
Na pitanje zbog čega bebi skidati pelenu kada živimo u dobu u kojem postoji ogroman izbor, od organskih do pamučnih i frotirnih pelena, naša sagovornica kaže da su pelene pre svega praktične u savremenom dobu. “Da nema pelena, danas u Srbiji, bilo bi nepraktično jer mi danas mnogo gledamo u telefon, kompjuter, stalno nekuda žurimo i imamo mnogo obaveza, te nismo baš uvek u mogućnosti da ispratimo svaku bebinu nuždu. One nam daju sigurnost da ne moramo da se brinemo hoće li beba nešto uflekati, ili popiškiti auto-sedište ako nismo u mogućnosti da stanemo i raspovijemo je da piški”, smatra ona.
Posao za mame koje imaju vremena
Iako postoje pedijatri koji tvrde da bebe od rođenja mogu da kontrolišu svoje fiziološke potrebe, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja “Novi Sad” dr Vesna Vuleković nije jedna od njih. Kako kaže, prema sadašnjim i dalje relevantnim naučnim saznanjima, beba tek sa navršenih 18 meseci može svesno da reguliše svoje potrebe za pražnjenjem, te je do tada čista slučajnost ako uspete da ispratite bebinu nuždu i sprečite da je obavi u pelenu. Iako ga pacijentkinjama ne preporučuje kao prioritetni metod, Vuleković kaže da praktikovanje bespelenaštva na nenasilan način ne može da naudi bebi.
“To je nešto što je svakako pozitivno i bitno je da vi gledate i pratite svoje dete. Svaka vrsta komunikacije je beskrajno korisna za socijalni i emotivni, psihološki i motorni razvoj bebe, ali je to samo vaša želja da pratite šta beba radi – neće ona nužno brže savladati vršenje nužde van pelene. Takođe, bespelenaštvo ima logike, ali je pitanje koliko je izvodljivo”, poručuje načelnica pedijatrije u DZ “Novi Sad” i dodaje da ništa bebu ne ugrožava ni ako izvrši nuždu u pelenu.
“Nemam razloga da preporučim ovu metodu jer razvojno ne utiče na dete – ne postoji iskustvo u praksi koje kaže da će to ubrzati proces oslobađanja od pelena jer bebe neće svakako biti svesne do godinu i po uzrasta. Nemam ni ništa protiv toga jer su benefiti očigledni, ukoliko ste u mogućnosti da ispratite ponašanje svoje bebe”, kaže ona.
Činjenica je da postoje roditelji koji svoje bebe toliko naviknu na pelenu da ih u njima ostave do druge, pa čak i treće godine života. Doktorka Vuleković napominje da je pravo vreme za odvikavanje od pelena sa godinu i po dana, ali da je potrebno strpljenje, jer svako dete ima svoj ritam.
Izvor: 021
Komentari (0)