Najčešće je reč o privremeno sporijoj motorici, koja se, uz određene korektivne vežbe, ispravlja i ne ostavlja nikakve posledice. Problemi ove vrste nastaju tokom rizičnih trudnoća i prilikom porođaja, kaže dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović”, u Sokobanjskoj ulici.
Najčešće nema trajnih problema
Mahom je, ističe naša sagovornica, reč o poremećajima lakšeg, ili srednjeg stepena, koji ne stvaraju trajne probleme. Važno je da se dete blagovremeno uputi fizijatru da bi se, kroz različite stimulativne tehnike, pospešio razvoj njegovih mišića.
– Ukoliko je, međutim, mišićni tonus značajno povišen ili snižen, to može da bude znak neurološkog oboljenja – upozorava dr Sekulić. – To, pri pregledu, procenjuje fizijatar, na osnovu ispitivanja refleksa, položajnih reakcija… Ako smatra da je potrebno, uputiće dete kod dečjeg neurologa.
Aktivno dete
Kad je reč o mališanima sa nedovoljnim mišićnim tonusom, veoma je važno da se roditelji i okolina maksimalno trude da dete bude što aktivnije. Drugim rečima, ako mališan krene da se okreće, ne treba mu poturati oslonac, nego ostaviti da se samo izbori. Tako će najefikasnije aktivirati mišiće. Istovremeno, roditelji moraju da kontrolišu da li beba pravilno izvodi pokrete, što je od presudnog značaja za razvoj mišića.
– Svako dete ima svoj sled motorike, ne prohodamo svi sa godinu dana – ističe dr Sekulić. – Ne znači ni da je dete lenjo, niti da mu nešto fali, jednostavno – još mu nije vreme. Svako od nas ima svoj ritam i to od najranijih dana. Baš kao što imamo i konstituciju. Uz ovo i kilogrami utiču na gipkost i brzinu pokreta. Gojaznije bebe su tromije, što nema nikakve veze sa mišićnim tonusom.
Hipertonus se manifestuje i tako što bebe zabacuju glavicu, pa im se podmeće jastučić da im glava „ne beži”. Osim toga, na primer, drže se u naručju povijeni kao kifle, a ne potpuno ispravljene kičme. Uz fizioterapeute i roditelji i mališani, uče se nekim drugačijim pokretima i šemama.
Upornost
Vežbe vremenski traju i ponavljaju se u zavisnosti od stepena mišićne slabosti ili preterane jačine, kao i od toga kako dete reaguje na nove pokrete i naposletku, koliko su roditelji prihvatili nužnost promena i koliko su uporni.
– Kod hipotonije, to jest, dece sa smanjenim tonusom, naročito je bitno da se vežbe podele u više navrata tokom dana i izvode kad je dete odmorno i raspoloženo, a ne po svaku cenu, uprkos pospanosti, nervozi… Od presudnog je značaja da roditelji shvate značaj vežbi da se kod deteta ne bi fiksirale loše šeme. Što se kasnije počne, znači da su šeme više usvojene, pa dete teže prihvata nove. Pored toga, kako raste, ono ima sve jaču volju i sve se više buni. Vežbe su najefikasnije tokom prvih šest meseci života, zato je bitno da se s njima počne što pre.
Krive infekcije u trudnoći
Uzroci sniženog, odnosno, povišenog tonusa mišića, mogu da budu i infekcije tokom trudnoće, ili porođaja, kao i krvarenja u mozgu razuličitog stepena. Kod prevremeno rođene dece, poremećaj tonusa češće se javlja, jer je centralni nervni sistem nezreliji. Fetus u stomaku treba da bude devet meseci, a čim je vreme embrionalnog razvoja kraće, beba mora da nadoknadi taj manjak. Disbalans kalendarskog i realnog uzrasta, napominje dr Aleksandra Sekulić, gubi se oko prvog rođendana. Pre toga, i te kako postoji i o tome valja voditi računa; sa šest meseci, dete rođeno dva meseca ranije realno ima – četiri meseca.
Pročitajte još:
Vežbanje od malih nogu >>
Saveti za vežbanje u trudnoći >>
Komentari (0)