Bebi ne šapućite, ali nemojte ni vikati

Pričajte joj što više normalnom jačinom glasa. Ne šapućite u bebinom prisustvu, ali nemojte ni vikati. Ona se mora naviknuti na normalne kućne zvuke.

Kada je budna, ne prilazite joj naglo, jer će se trgnuti i uplašiti.

Ne zatvarajte vrata bebine sobe kada je sama u njoj. Ako nije hladno, držite stalno otvoren prozor – potreban joj je kiseonik.

Odmah se pomirite s činjenicom da beba spava onoliko koliko joj je potrebno, a ne koliko vi mislite da treba. Vremenom, spavaće sve manje i nemojte brinuti ako se vama čini da malo spava.

Beba ne razlikuje noć od dana, pa joj pomozite da uspostavi svoj ritam spavanja i budnog stanja, s tim da više spava noću.

Ovo trebate znati o trajanju bebinog sna – u prvoj sedmici života obično spava osam sati danju i osam sati noću (uz prekide za podoj). Nakon prvog meseca šest do sedam sati danju i deset sati noću.

U šestom mesecu četiri do pet danju i deset sati noću. U devetom dva do tri danju i 11 noću. Kad navrši godinu, spava dva sata po danu i 12 noću. Dok spava, prija joj tiha muzika, a kad je budna šareni predmeti i igračke oko nje.

Ukoliko bebu naviknete na uspavljivanje, teško ćete je od toga odvići. Zato je od prvog dana puštajte da sama zaspi. Po mogućnosti je ne uzimajte da spava s vama u krevetu, jer će se odvići od svog krevetića u koji se teško vraća. Takođe, ne insistirajte da zaspi u vreme koje ste vi odredili.