Kad vam se rode deca, stalno ste u strahu da ne jedu dovoljno. Ali, kad stasaju za školu, shvatite da mnogo češće krijete od njih slatkiše nego što ih nutkate da jedu.
„Debeljuškaste bebe su slatke, ali debela deca imaju više izgleda da postanu debeli ljudi sa svim zdravstvenim tegobama koje za sobom povlači debljina“, naglašava pedijatar Mirjana Mićović.
Problem je izrazitiji u siromašnijim porodicama.
– Naša deca jednostavno više nisu tako aktivna kao što su bila – smatra dr Mićović. – Roditelji ih voze u školu, kod kuće se ne odvajaju od kompjutera i ne izlaze napolje da se igraju i ističe – objašnjava ona.
Napredno za svoj uzrast ili stvarno gojazno?
– Mališani između pet i 10 godina postepeno dobijaju na težini – kaže doktorka Mićović. – Obično se „ubuce“ neposredno pre nego što će naglo da izrastu, kad ponovo postaju vitki. Međutim, ako su bucmasti konstantno, verovatno ste suočeni s potencijalnim problemom viška kilograma – dodaje ona.
Problem se ne sastoji samo u neskladu između unošenja hrane i njenog trošenja. Većina dece takođe jede pogrešnu vrstu hrane. Najsigurniji način da obezbedite unošenje neophodnih hranljivih materija i sačuvate zdravu težinu vaše dece jeste da ih podstičete na uravnoteženu ishranu u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću.
– Zajednički porodični obroci navešće dete da se hrani raznovrsno – kaže dr Mićović. – A ako ste i vi fizički aktivni, velike su šanse da će vam i deca biti takva, dodaje ona i savetuje sve roditelje da na vreme počnu da navikavaju decu na fizičku aktivnost.
Više minerala, manje šećera
Ona savetuje svim roditeljima da u ranom uzrastu nauče dete da doručkuje, pošto su brojna istraživanja pokazala da deca koja doručkuju mnogo ređe postaju gojazna od vršnjaka koji preskaču taj najvažniji dnevni obrok. Ona takođe imaju viši procenat vitamina i minerala u ishrani, a niži procenat masti i šećera.
– Uvedite pravila – savetuje dr Mićović. – Tačno objasnite šta je dozvoljeno (na primer, štangla čokolade posle nedeljnog ručka), a šta nije, a zatim se toga pridržavajte. Objasnite zašto su neke namirnice zdravije. Na primer, mleko jača kosti, a slatkiši kvare zube. „Pregovarajte“ s mališanima između pet i 10 godina. Na primer, dozvolite mu da 15 minuta duže gleda TV pred spavanje ako umesto keksa pojede jabuku. Uvedite pravilo da se džeparac ne troši na slatkiše i grickalice. Obećajte jednom nedeljno kesicu grickalica ili gazirani napitak po izboru. Izbacite iz kuće sve što bi moglo da ih dovede u iskušenje i uvek na vidnom mestu držite voće.
Sprečite posledice
Osim što pate od kompleksa niže vrednosti, debela deca su sklona visokom pritisku, dijabetesu i srčanim oboljenjima u kasnijim godinama. Gojazni mališani takođe češće obolevaju od astme i imaju ortopedske probleme. Nedavno su otkriveni slučajevi dijabetesa 2 kod adolescenata. U normalnim okolnostima, ta se bolest dobije između 30. i 40. godine.
šta da radite ako vam je dete gojazno
DA
– Podstičite ga na fizičku aktivnost; neka ide u školu biciklom ili pešice.
– Obratite se lekaru; ako je starije od sedam godina, trebalo bi postepeno da oslabi, ali pod kontrolom lekara.
– Podižite mu samopouzdanje – naučite ga da je bitno ono što nosi u sebi, a ne izgled.
NE
– Ne spominjite držanje dijete; pričajte o prednostima zdrave ishrane.
– Do sedme ne smanjujte dnevni unos kalorija da ne biste ugrozili rast. Zadržite istu količinu, ali iznesite zdravije namirnice.
– Nemojte totalno da zabranite nezdravu hranu jer će dete da žudi upravo za tim.
šta je deci potrebno
– Hleb, žitarice i krompir
Dečja porcija: dve supene kašike cerealija, parče hleba, kašika pirinča ili testenine. Za užinu: slatkiši na bazi žitarica s mlekom, čajni kolačići, kifle (sadrže dosta šećera, ali skoro nimalo masti).
– Voće i povrće
Trudite se da uvedete pet porcija dnevno (jedna
porcija je šaka voća ili povrća). Računa se i čaša voćnog soka (ne koncentrata) na dan.
– Mleko i mlečni proizvodi
Mleko, beli sir ili jogurt treba jesti dva do tri puta dnevno da bi se obezbedilo unošenje kalcijuma.
– Meso, riba, orasi, lešnici i mahunarke
Dva do tri puta na dan zbog belančevina i gvožđa.
Komentari (0)