Bebe su pametnije nego što mnogi misle

U svrhu istraživanja nekoliko majki za vreme trudnoće, odnosno poslednjih šest nedelja trudnoće, svojim nerođenim bebama pričalo je jedno te istu dečju priču. Nakon što je beba rođena majke su nastavile da pričaju priče, ovoga puta različite, pa iako se činilo da novorođenčad ne razumeju ništa, onog trena kada su majke počele da čitaju poznatu priču u kojoj su uživale u stomaku bebe su odmah promenile izraz lica, skoncentrirale su se na mamine reči i jače počele da sisaju, ako su u tom trenutku bile dojene. I što je još važnije, iste su reakcije imale i ako je knjigu u tom trenutku čitao neko drugi. 

Bebe stare do šest meseci tačno znaju šta je dobro, a šta ne, sposobne su da donesu odluku na temelju dobrog i lošeg baš kao i odrasli ljudi. I to ne samo bebe od šest meseci, već i znatno mlađe. 

Kako bi to dokazali naučnici su se ispred beba igrali jedne igre s lutkama. Jedna lutka bila je  i gurala je drugu, a druga je lutka je pomagala ostalim lutkama da stignu do cilja. Zanimljivo je da su bebe, nakon što su lutke ostavljene u njihovoj blizini, uzimale one dobre lutke i igrale se njima, dok su one zločeste lutke gurale i ignorisale. 

Isto su reagovale i bebe od 12 nedelja starosti koje su nakon te predstave ostale fokusirane pogledom samo na dobre lutke.

Uprkos tome što su malene, bebe su itekako voljne da pomognu ako mogu. Istraživači su za ovaj dokaz namestili scenu. Jedan od njih je s pretrpanim rukama pokušavao da otvori vrata u blizini bebe koja još nije prohodala, a ona je brže bolje požurila da otvori vrata i pomogne neznancu. 

Ali nije samo to zanimljivo. Istraživači su mnogo puta, s mnogo beba, ponovili ovu igru i ustanovili još nešto – bebe koje su nakon pomoći dobile neku vrstu pohvale kasnije su bile znatno manje spremne da pomognu. To je veoma važan detalj, jer pokazuje da su bebe instinktivno znale da treba da pomognu, bez da budu za to nagrađene, a nakon što su dobile pohvalu ili nagradicu želja za pomaganjem je naglo počela da splašnjava. 

Kada su istraživači ispred beba od deset meseci starosti postavili dve tegle s kockicama i zadali im zadatak – bebe su ga vrlo uspešno rešile. U jednoj tegli je bilo 12 rozih i četiri crne kockice. U drugu su stavili 12 rozih i 36 crne kockice. Nakon toga su iz svake prozirne teglice uzeli po jednu rozu kockicu tako da bebe ne vide koja im je boja oduzeta. Međutim, kako su bebe sklonije rozoj nego crnoj boji tako su sve odreda posezale za neprozirnom čašom kako bi uzele kockice i njima popunile onu teglu u kojoj je bilo naoko manje rozih kockica – dakle onu s više crnih kockica. 

Obično mislimo da će bebe učiti iz sistematskog ponavljanja, ali činjenica je zapravo da više uče iz situacija koje ih iznenađuju, zapanjuju i samim tim motivišu na istraživanje. 

Za taj dokaz istraživači su se poslužili lopticama i lažnim zidom. Dok su lopticu kotrljali i bacali tako da je zaustavi pravi zid, bebe od 11 meseci starosti samo su gledale, ali kada je loptica prvi put pogodila lažan zid i prošla kroz njega bebe su odmah krenule u akciju. Istraživale su gde je otišla loptica, zadubljeno su posmatrale samu lopticu, a sve je to samo još jedan dokaz koliko bebe razumeju da je nešto normalno, uobičajeno, a nešto što nije, zahteva hitnu istragu. Tako su se ponašale sve bebe iz istraživanja, a to samo znači da će sve one s veseljem dočekati svaki trik i iznenađenje.  

Svaka mama tačno zna da tokom brige o bebi i svakodnevnog života ponekad malo odluta u mislima, ali da li ste primetili da upravo tada vaša beba pokušava da vas odobrovolji, odnosno da privuče vašu pažnju. Za taj su se dokaz mame namerno malo isključivale i posmatrači su odmah primećivali kako bebe kreću sa svojim umilnim osmesima, gugutanjem, mahanjem ručicama, sve kako bi opet pridobile majke da ih gledaju. To dokazuje koliko je njihova emocionalna inteligencija na vrlo visokom nivou, bez obzira na njihovu mladost i životno neiskustvo. 

Sigurno ste primetili da vaša beba ne želi da je uzme baš svako i da se na određene ljude čak i mršti. Pa, bebe tačno znaju ko im se sviđa, a ko ne. Upravo zato mnoge bebe tačno znaju da imitiraju neke ljude i njihove grimase, ali ne sve, već samo one kojima veruju. I to ne mora biti samo osoba koju duže poznaju. To mogu biti i potpuni stranci koji su bebama pristupili na neki njima prihvatljiv način, uz osmeh, s igračkom, s umilnim licem. Te osobe bebe će rado gledati, posmatrati i kopirati dok će osobe koje ne obraćaju toliku pažnju ignorisati. 

Spomenuli smo već trikove za bebe i iznenađenja iz kojih uče. U to se uklapa i malo fizike koje bebe, koje se igraju ili posmatraju nekoga kako se igra igračkama koje se umeću, ubacuju, prolaze, izlaze… čista mala nauka o kretanju predmeta, sili, pokretu i svemu ostalom što odrasli ljudi odavno shvataju. No nisu ni bebe neznalice jer čim vide trik igračku znaju da u njih treba nešto da ubace, uguraju, proguraju, iako tako nešto nisu nikada videle. 

Osnove fizike, odnosno sopstvenog razvoja, svaka beba uči prvo uz pomoć gravitacije. Što pusti to padne i od tuda kreću i druge komplikovanije fizičke radnje.