U ljudskoj tragediji kao što je tragedija izbeglica sa Bliskog istoka, postoji i zrno nade.
Među ćebadima i kartonima na železničkoj stanici u Budimpešti žive i dve novorođene devojčice.
Prva od njih nazvana je Sadan, što na arapskom znači Sklonište. Sadan se rodila u prolazu ispod koloseka, dok su njeni roditelji čekali da se ukrcaju na voz ka Nemačkoj. Četvorodnevna devojčica je fotografisana kako mirno spava ušuškana u ćebe pored svojih ponosnih roditelja.
Ušuškana između mame i tate, dobila je ime Sklonište
Samo nekoliko metara dalje, na stanici metroa, na svet je došao još jedan bebac. Ona se zove Šems, što znači Nada ili Sunčeva svetlost. Hitna pomoć je odbila da odveze njenu majku do bolnice pre nego što se porodila.
Volonter koji je pomogao da Šems dođe na ovaj svet rekao je da je počastvovan što je prisustvovao tako divnom trenutku, ali da mu je jako žao zbog toga što se desilo na tako ružnom mestu.
Ove dve devojčice su svoje prve dane života provele među 2000 izbeglica koje svakodnevno prođu kroz budimpeštansku železničku stanicu, gde čekaju da im se dozvoli da se ukrcaju na jedan od vozova za bolju budućnost. Njihove majke su do Budimpešte, zajedno sa porodicama, došle preko Preševa, Beograda i Subotice.
Komentari (0)