Pedesetak beba iz Beograda imalo je juče svoj prvi čas engleskog jezika, iako još nisu ni progovorile. Mala Sofija ima nešto više od tri meseca i najmlađi je učenik školice na Vračaru.
Sofija je „primeran đak“, pažljivo sluša sve što joj mama peva. Njen prvi školski drug je dvadesetomesečni Relja. Program koji pohađaju prilagođen je deci od tri meseca do dve godine.
– Videli smo ponudu na sajmu i odlučili da probamo – rekla je Reljina mama Ana pokušavajući da umiri sina koji je sve vreme plakao i dozivao tatu. Kada se tata konačno pojavio, čas je mogao da počne. Čim je začuo prve taktove pesmice na engleskom, Relja se smirio i pratio mamina uputstva. Kada bi se u pesmici zatražilo da podignu ručice, Relja bi ih dizao i tražio da se igra sa igračkama koje su nabrajane u pesmi.
– U pitanju je učenje kroz igru koje deci omogućava kasnije da engleski progovore dobro kao i maternji jezik. To za decu ne predstavlja opterećenje, jer se sve odvija po metodi „play school“. Deca u prvim mesecima života prate gestikulaciju i glas roditelja. To čine i na časovima i uče da stvaraju paralelnu vezu između objekata o kojima se govori, kako sa maternjim tako i sa engleskim.
Kada porastu, polako počinju da verbalizuju objekte. Tada dete bude ohrabrivano, nikako forsirano da istakne ono što već zna. Mi imamo plan i program po kom radimo, ali je on fleksibilan i svaki čas je prilagođen polaznicima – kaže Tanja Petković, zastupnik programa „Helen Doron Early English“, po kojem se i odvija ova školica.
Osim ovog programa u Beogradu, već deset godina postoji program predviđen za decu od dve do 14 godina, kroz koji ona engleski jezik uče da savladaju kao maternji.
– Do dve godine jezik se uči kroz igru i komuniciranje roditelja sa bebom, a od četvrte godine dete ga uči samo sa profesorom. Roditelj ne mora da govori engleski da bi radio sa svojim detetom jer nastavnici objašnjavaju roditeljima šta treba da urade da bi ih dete razumelo. Dešavalo se i da su roditelji pored svojih mališana naučili osnove engleskog – objašnjava Petkovićeva, napominjući da se dečji mozak najviše razvija do šeste godine.
Program učenja engleskog kao maternjeg jezika prošle godine je pohađalo 1.400 mališana, a Tanja Petković misli da će ih ove godine biti čak 1.800.
Ništa nije nemoguće
Danijela Milisavljević, školski pedagog, kaže da nije nemoguće da deca u sasvim ranim godinama budu bilingvalna.
– To je posebno zastupljeno kod dece čiji roditelji ne žive u zemlji u kojoj su rođeni, pa njihova deca uče i maternji i jezik zemlje u kojoj se nalaze i oba govore dobro. Naravno, nikad taj drugi jezik ne može da bude na nivou maternjeg, ali može da se savlada odlično. Tokom prakse sam se susretala sa decom iz inostranstva koja su jednako dobro govorila i srpski i neki drugi jezik – tvrdi Milisavljevićeva.
Komentari (0)