U Srbiji se prošle godine rodilo najmanje beba još od Drugog svetskog rata, čime je naša zemlja dotakla svoj „apsolutni minimum”. Odluku da postanu roditelji, kako objašnjavaju sociolozi, decenijama unazad odlaže mnogo toga, ali je poslednji udarac zadala – ekonomska kriza.
U Republičkom zavodu za statistiku kažu da se u prvih pet meseci ove godine rodilo 18.306 dečaka i devojčica, a u prošloj 65.598. To je 2.706 manje nego u 2010. i 4.701 manje nego 2009. godine.
– Na ovakve negativne trendove svakako da utiče i finansijska kriza, ali ne samo ova poslednja jer smo mi u problemima već 20 godina – smatra Anđelka Milić, sociolog porodice. – Naš narod već godinama unazad trpi razne udarce, a onda dođe do nekog smirenja kada nam se (samo) učini da će biti bolje, ali zapravo većeg boljitka nema. Zato i imamo dugoročni trend u padu nataliteta, a da bi se to preokrenulo potrebno je najmanje 30 ili 40 godina. A i taj rok je pod pitanjem jer se u ovim uslovima teško dolazi do preokreta.
Milićeva kaže i da je najveća prepreka za proširivanje porodice izostanak perspektive.
– Da biste uopšte razmišljali o rađanju, morate da imate viziju šta će biti u narednih deset godina, a nje nema. Zbog nemogućnosti bilo kakvog planiranja, sve se manje mladih uopšte odlučuje i na brak. A osim ovih subjektivnih razloga, za sve manji broj novorođenčadi je „zaslužna” i jedna objektivna biološka činjenica – sve je manje mlađih generacija sposobnih za rađanje, a gomilaju se one starije.
I u Centru za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka kažu da je trend sve slabijeg rađanja kontinuiran, ali da se ne može pripisivati samo siromaštvu jer u mnogim nedovoljno razvijenim zemljama manjak novca i standarda ne utiču na natalitet. Ipak, dodaju, ne može se ni prenebregnuti uticaj koji kriza ima prilikom odlučivanja parova da osnuju porodicu.
– Siromaštvo posebno otežava ionako tešku situaciju i to jeste jedan od faktora zbog kojih se mladi sve teže osamostaljuju, a potom odlučuju na zajednički život sa partnerom i na posletku na rađanje – objašnjava Goran Penev, istraživač ovog Instituta. – A i kada požele da prošire porodicu, tu odluku maksimalno odlažu i zato se u poslednjim godinama starost majki sve više povećava.
Penev kaže i da je Srbija ovo najmanji broj novorođenčadi u poslednjih gotovo sedam decenija.
– Žene rađaju manje dece nego što je potrebno za prostu reprodukciju, odnosno smenu generacija. To znači da su, duže od pola veka, generacije kćerki malobrojnije od generacija majki – kaže Penev i dodaje da neke oscilacije, ipak, postoje, pa se u pojedinim periodima rodi više beba, ali su ovakvi „skokovi” zaista izuzetak.
MAJKE SVE STARIJE
Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se se odluka o prvom detetu donosi sve kasnije. Tako je prosečna starost majke u Srbiji trenutno 28,7 godina, a u Beogradu 30,3.
”NAJVREDNIJI” U PAZARU I TUTINU
Tokom prošle godine u Srbiji se na hiljadu stanovnika u proseku rađalo devetoro dece. Ipak, iznad proseka su parovi iz Raške oblasti, a naročito u Novom Pazaru (15,3) i Tutinu (16,8). S druge strane, najmanje su se rađale bebe u Osečini (4,4), Rekovcu (4,0), Svrljigu (4,1), Kučevu (4,3), Boljevcu (4,9), Plandištu (5,6), Čoki (5,9), Novoj Varoši (5,2), Ljigu (5,6)…
Komentari (0)