Batut: U Srbiji najveća epidemija morbila u poslednjih 25 godina

„U Srbiji je posle 25 godina u toku najveća epidemija morbila, sa prvim smrtnim ishodima posle 20 godina. Epidemija je počela u oktobru 2017. godine i zaključno sa 20. aprilom se beleži 4.858 obolelih i 15 smrtnih ishoda. Kako bi se do kraja 2020. godine dostigao cilj odstranjivanja malih boginja u Evropskom regionu SZO neophodno je nastaviti aktivnosti na dostizanju i održavanju obuhvata vakcinisanih preko 95 odsto i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica”, ističe se u saopštenju Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut.

Foto: Shutterstock

Podsećaju takođe da je novim trogodišnjim programom tokom 2018. godine predviđeno uvođenje obavezne imunizacije dece protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije, pasivne imunizacije prevremeno rođene dece protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom, obavezne imunizacije zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv malih boginja, zaušaka i rubele.

Prema novom Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima od aprila 2018. godine u Program obavezne imunizacije uvedena je vakcinacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumnije za decu rođenu od 1. januara 2018. godine.

„Vakcina je visoko efikasna u redukciji invazivnih formi oboljenja kao što su meningitis – zapaljenje moždanica, pneumonija – zapaljenje pluća, bakterijemija, kao i kod najučestalijih formi zapaljenja srednjeg uha dece uzrasta do 2 godine. Ova oboljenja predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti dece uzrasta do pet godina u grupi vakcinama preventabilnih bolesti na globalnom nivou”, navodi se u saopštenju Instituta Batut.

PROČITAJTE VIŠE: Vakcina protiv pneumokoka>>>

Prema Kalendaru obavezne imunizacije u Srbiji vakcinacija se sprovodi protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečije paralize, hepatitisa B, morbila, zaušaka, rubele, oboljenja izazvanih virusom influence tip B i oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije.

Foto: Shutterstock

U Srbiji Nedelja imunizacije se obeležava uz podršku Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pokrenula inicijativu za organizovanje Nedelje imunizacije 2005. godine, sa idejom da se pažnja opšte javnosti i zdravstvenih radnika usmeri na značaj imunizacije kao najefektivnije i najefikasnije mere primarne prevencije.

Epidemije morbila u Evropi

Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba. Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, u oblastima sa niskim obuhvatom registruju se epidemije u opštoj populaciji.

U 2017. godini u Evropskom regionu SZO, u epidemiji morbila prijavljeno je 21.315 obolelih, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu. Epidemije sa 100 i više slučajeva su registrovane u 15 od 53 zemlje. Najveći broj obolelih u 2017. godini je registrovan u Rumuniji (5562), Italiji (5006), Ukrajini (4769), Grčkoj (967), Nemačkoj (927), Srbiji (702), Tadžikistanu (649), Francuskoj (540), Ruskoj Federaciji (408), Belgiji (369), Velikoj Britaniji (292), Bugarskoj (168), itd.

Foto: Shutterstock

”Epidemije su prouzrokovane padom obuhvata MMR vakcinom u dečijem uzrastu u specijalnim populacionim grupama (koje odbijaju imunizaciju iz verskih i filozofskih ubeđenja, Romi, migranti itd.), prekidom u snabdevanju vakcinama i nepravovremenim prijavljivanjem obolelih”, objašnjavaju u Batutu.

Podaci govore da je u Rumuniji je od početka 2016. godine do kraja marta 2018. godine prijavljeno je 11.036 slučajeva malih boginja sa 40 smrtnih ishoda. Među obolelima (2/3 svih slučajeva) su najzastupljenije bebe mlađe od godinu dana i mala deca (1-4 godine), a 98 odsto obolelih je nevakcinisano.

Izvor: Danas.rs