Bakterije koje želite da imate

Kada perete ruke antibakterijskim sapunom i ispirete usta antiseptičkom vodicom, pomislite nekada i koliko korisnih bakterija ubijate na taj način. 

“Ljudi se najviše iznenade kada saznaju da u svojim telima imamo 10 puta više bakterijskih ćelija nego ljudskih. Zapravo, ako ćemo gledati po broju ćelija, ljudi su 90 posto bakterije”, izjavio je Filip Kalder, ekspert za nutricionističku imunologiju na Univerzitetu u Sauthemptonu. 

Uz nas živi 100 triliona bakterija, a 95 posto njih živi u našoj utrobi. Ostale kolonije nalaze se na našoj koži, respiratornom sistemu i genitalijama. Većinom su bezopasne i korisne za nas, ali tu su i “loše bakterije”, koje mogu biti loše za zdravlje. Ipak, nismo bolesni, budući da je naše tijelo zaseban ekosistem u kojem bakterije održavaju stalnu ravnotežu. Ukoliko se ravnoteža poremeti, dolazi do bolesti. 

Pogledajte neka od otkrića o dva kilograma bakterija koje žive u nama. 

Bakterije koje teraju teskobu 

Neke od bakterija u našem organizmu mogu uticati na raspoloženje. U jednoj studiji, miševi su hranjeni lactobacillusom (bakterijom koja živi u našoj utrobi, a obično se dodaje probioticimi) i bili su mnogo manje nervozni. 

Razlog za to je taj što ove bakterije proizvode GABA-u, moždanu hemikaliju koja ima smirujući uticaj. 

Uobičajena je zabluda da je čištija koža i zdravija. Bakterije koje žive na našoj koži imaju veoma bitnu ulogu. 

“Ukoliko često perete ruke, one se isuše. To je zbog toga što isperete svu masnoću, ali i veliki broj bakterija koje održavaju stanje kože. Ukoliko preterano koristite sapun i deterdžent, neki mikroorganizmi će nestati, a drugi postati dominanti. To može dovesti do problema poput dermatitisa”, kaže Mark Filder, medicinski mikrobiolog na Univerzitetu Kingston. 

Svaka osoba ima svoju mešavinu bakterija, baš poput otisaka prstiju. Ukoliko živite s nekom osobom, ona će verovatno imati slične vrste bakterija kao i vi, budući da se bakterije prenose između ljudi. 

Svaki put kada poljubite nekoga, razmenite oko milion bakterija, tako mikrobiologija vaše utrobe postaje sličnija onoj vaših najdražih. 

Ljudi sa aterosklerozom imaju drugačije bakterije od ljudi koji je nemaju. Švedski istraživači pronašli su glavne razlike između bakterija u utrobi ljudi koji su imali moždani ili srčani udar, od zdravih ljudi. 

Smatra se da zdravi ljudi imaju više bakterija koje proizvode karotenoid, antioksidant koji štiti od angina i srčanih i moždanih udara. 

Klinička testiranja pokazala su da je korišćenje “dobrih” crevnih bakterija efikasnije u borbi protiv infekcije nego antibiotici. Šesnaest pacijenata sa recidivom C. Dif, bakterijske infekcije creva, dobilo je “transplantaciju” četiri puta dnevno tokom četiri dana. Osamdesed jedan posto njih bilo je izlečeno, za razliku od trideset jedan posto pacijenata koji su odabrali antibiotike. 

Lorens Brandt, profesor medicine na Albert Ajnštajn koledžu medicine u Njujorku, smatra da bi se na ovaj način mogla lečiti i druga stanja, poput gojaznosti i Parkinsonove bolesti. 

Bakterije pronađene u utrobi gojaznih osoba efikasnije su u izvlačenju kalorija iz hrane. Smatra se da su efikasnija za čak 10 do 15 posto. 

Testovi na miševima pokazali su kako su se miševi kojima su ubačene bakterije iz utrobe gojaznih miševa udebljali više od onih kojima su ubačene bakterije mršavih miševa. 

Bakterije u utrobi određuju na koji će način naš organizam reagovati na lek. One vare lekove i menjaju njihovu apsorpciju i toksičnost, a mogući su dobri i loši efekti. 

Ovo objašnjava zašto ljudi različito reaguju na lekove i zašto lekovi nekada jednostavno prestaju da deluju na osobe kod kojih su ranije bili efikasni. 

Istraživači proučavaju bakterije u utrobi, posebno ešerihiju koli (E. coli), kako bi utvrdili njihovu povezanost sa rakom debelog creva. 

“Nekada E. Coli može biti sasvim bezopasna u utrobi zdravih ljudi, ali problem nastaje u slučaju upale, što se dešava ukoliko su creva oštećena. To smanjuje broj ‘dobrih’ bakterija, a povećava prisustvo E. Coli”, kaže Beri Kempbel, fiziolog Univerziteta u Liverpulu. 

Tokom prva tri meseca trudnoće, “dobre” bakterije iz majčinog organizma prelaze na bebu. 

Tokom porođaja, bebe dolaze u susret sa novim bakterijama. Deca rođena prirodnim putem imaju drugačije kolonije bakterija od dece rođene pomoću carskog reza. Ta deca su i zdravija, budući da kolonije bakterija iz utrobe ojačavaju imunološki sistem. 

Bakterije iz utrobe žive od onoga šta jedemo i ostataka mrtvih ćelija te se kolonije razlikuju zavisno od naše ishrane. 

Ishranom bogatom masti i ugljenim hidratima možemo prilično uticati na naše zdravlje, budući da takva ishrana najviše pogoduje bakterijama u organizmu. Da li će to biti dobro ili loše za organizam – zavisi od kolonija koje se već nalaze u nama.