Deca su nekada provodila sate i sate igrajući se u prirodi. Danas, međutim, mnoge devojčice i dečaci odrastaju u skučenim stanovima, provodeći puno vremena pred TV ekranom, uprkos upozorenjima stručnjaka da dugotrajno sedenje i gledanje televizije čine decu pasivnom, bezvoljnom ili pak agresivnom, što se sve loše odražava na detetovo zdravlje i razvoj.
Pedagog Olivera Todorović kaže da televizija nije prikladna za dečja čula, zbog dvodimenzionalne fotografije i slika koja se brzo smenjuju, što ne odgovara prirodnim pokretima očiju, ali i zbog iskrivljenog zvuka i glasova. Todorovićeva napominje da kod dece treba razvijati fantaziju i kreativnost, zbog čega je bolje da im roditelji, umesto televizije, ponude stare, izvorne bajke.
– Prikazujuću unutrašnju borbu sa samim sobom ili sa spoljnim svetom, bajke su u stara vremena pomagale ljudima da reše neki problem. Iako izvorne bajke nisu pisane za decu, one su bliske dečjim problemima i strahovima.
Deca ne doživljavaju bajku intelektualno, nego više kao unutrašnju borbu između dobra i zla, pa im slike iz bajke pomažu da lakše reše svoje probleme i da se nose sa svojim strahovima – priča Todorovićeva.
Likovi u bajci su ili dobri ili zli, baš da bi se tom striktnom podelom, koja odgovara duhu deteta, pomoglo da se razreše neke moralne dileme. Na primer, mnoge bajke govore o dobroj sestri koja je vredna i pažljiva, zbog čega biva nagrađena, dok lošu sestru sustiže kazna.
Međutim, u stvarnom životu ljudi su najčešće ambivalentni i u nama postoje svi likovi iz bajki, kao i ono dobro i ono loše. Ona napominje da detetu treba iznova i iznova ponavljati bajku, naročito onu koja mu se svidi.
Različiti simboli
Izvorne bajke ne treba menjati, nego je dobro koristiti izvorne termine, čak i ako oni više nisu popularni, poput izraza – devojka prede. Deca verovatno ne znaju šta to tačno znači, ali kroz priču shvataju da je reč o nekom poslu koji treba uraditi da bi mogli pobediti u nečemu i da dobiju zahvalnost ili nagradu za svoj trud.
– Ako su bajke nešto komplikovanije, poput "Baš-Čelika" ili "Zlatorunog ovna", onda ih treba malo ublažiti i pojednostaviti. Za predškolsku decu najprikladnije su bajke braće Grim, za školsku Hansa Kristijana Andersena i druge, a kasnije se pričaju mitovi i legende – kaže Todorovićeva.
Stono pozorište
Deci se bajke mogu ispričati i uz prikazivanje lutkarske predstave kroz tzv. stono ili kućno pozorište. Takve lutkarske predstave izvode se bez ozvučenja, reflektora i električne muzike, uz dečje instrumente i s jednostavnim, samo naznačenim kulisama, ručno napravljenim i sašivenim lutkama.
Slikom, pokretom, bojom i zvukom deci se pomaže da aktiviraju svoje unutrašnje slike, razvijaju fantaziju i osećaj sigurnosti.
Terapeutsko dejstvo
Pedagog Olivera Todorović kaže da bajke mogu imati blagotvorno dejstvo na decu. Roditelji ili vaspitači treba da porazmisle koja bajka odgovara detetu, te da mu je često pričaju.
Ona navodi primer deteta od šest godina koje je svakodnevno nipodoštavalo ostalu decu u grupi u vrtiću. Vaspitačica je odlučila da mu ispriča bajku o gordoj princezi koja je stalno birala verenika, ali joj nijedan nije odgovarao. Princeza je puno propatila dok se nije pokajala za svoje ponašanje i spoznala svoju sreću.
Komentari (0)