Istraživanja pokazuju da žene tri puta češće obolevaju od autoimunih bolesti, dugotrajnih, hroničnih oboljenja koja nastaju kada imunosistem napada sopstvena tkiva i organe. Pošto zahtevaju konstantnu terapiju, veoma je važno da se trudnoća planira i da se odvija u periodu kada je bolest pod kontrolom, tvrde stručnjaci, kako bi rizik za plod bio što manji. Od kojih bolesti žene najviše obolevaju i kakve posledice one ostavljaju u reproduktivnom periodu, objašnjava internista reumatolog docent dr Mirjana Šefik Bukilica, šef Odeljenja za laboratorijsku dijagnostiku Instituta za reumatologiju.
– Žene mnogo češće obolevaju od sistemskog eritemskog lupusa i autoimunih bolesti štitaste žlezde. U reproduktivnom periodu ove, ali i neke druge autoimune bolesti, različito deluju na žene. Može da se dogodi da utiču na plodnost, odnosno da dovedu do preranog gubitka funkcije jajnika, što se najčešće dešava kod bolesti štitaste žlezde. Takođe, agresivna imunosupresivna terapija koja mora da se primenjuje u lečenju teških kliničkih manifestacija autoimunih bolesti može da smanji mogućnost začeća.
A ukoliko dođe do trudnoće?
– Ukoliko dođe do trudnoće, bolest može da se pogorša. Zato je vrlo važno da se trudnoća planira, bez obzira o kojoj autoimunoj bolesti da je reč. Trudnoća bi trebalo da se planira u periodu kada bolest nije aktivna, odnosno kada je dobro kontrolisana i kada ne postoje trajne komplikacije same bolesti kao što su slabost bubrega, oštećenje krvnih sudova…
Ovo je posebno važno ako se radi o sistemskom eritemskom lupusu, dijabetesu tipa 1, ili sistemskoj sklerozi. Ako se trudnoća dogodi u mirnoj fazi bolesti, manja je verovatnoća da se tokom trudnoće pojave neželjene posledice. Lekar je taj koji predlaže pogodan trenutak za stvaranje potomstva. Da bi se pronašao najoptimalniji momenat, neophodna je podudarnost u stručnom mišljenju ginekologa i drugog specijaliste u čiju nadležnost spada određena autoimuna bolest – nefrolog, kardiolog, reumatolog…
Da li sve autoimune bolesti podjednako loše deluju na trudnicu i trudnoću?
– Zanimljivo je da postoje i autoimune bolesti gde žena tokom trudnoće može i da poboljša svoje zdravstveno stanje. Takve su, primera radi, multipla skleroza i reumatoidni artritis. Postoji objašnjenje zašto je to tako. Naime, tokom trudnoće imunološki sistem funkcioniše tako što prevladava takozvani Th2 imunosupresivni odgovor, koji ima zadatak da onemogući da majka odbaci plod. Kod bolesti kao što su reumatoidni artritis i multipla skleroza, koje su predominantno posledica aktivacije Th1 tipa imunog odgovora, predominacija Th2 odgovora omogućava da bolest bude zaustavljena.
Kako se tokom trudnoće primenjuje uobičajena terapija?
– Terapija se ne obustavlja, ali mora da se primenjuje vrlo pažljivo jer može doći do različitih posledica. Primera radi, ako ženi koja boluje od dijabetesa tokom trudnoće nije dobro kontrolisan nivo šećera, naročito u prvih 11 nedelja, kod majke može doći do hipertenzije i eklampsije, a kod deteta do velike telesne mase i drugih kongenitalnih (urođenih) problema. O ovome se mora voditi računa i kod trudnica obolelih od sistemskog eritemskog lupusa. Ako se, na primer, bolest aktivira, mora da se primenjuje imunosupresivna terapija koja je kontraproduktivna za plod. Kod nekih autoimunih bolesti kao što je antifosfolipidni sindrom, može doći i do spontanih pobačaja. Za ovu bolest odgovorna su antitela koja dovode do povećane sklonosti ka trombozi i pobačajima, a do gubitka ploda najčešće dolazi u drugom ili trećem trimestru trudnoće. Da bi se sprečio spontani pobačaj u narednoj trudnoći, tokom cele aktuelne trudnoće primenjuje se antikoagulantna terapija.
Da li neke autoimune bolesti mogu da se prenesu sa majke na dete?
– Postoje određene bolesti koje mogu sa majke da se prenesu na plod. Takav je, primera radi, sistemski eritemski lupus i Sjegrenov sindrom. I jedna i druga bolest kod deteta mogu da dovedu do prolaznih kožnih promena, a kod malog procenta i do trajnog poremećaja sistema koji sprovodi srčane impulse (kompletan srčani blok) zbog antitela koja su iz majke kroz placentu prešla na dete. Kožne promene manifestuju se u vidu reljefnog crvenila, poznatog i kao raš, što u stvari predstavlja neonatalni kožni lupus. Bolest nakon potpunog metabolisanja majčinih autoantitela nestaje. Ako se posumnja da u toku trudnoće dolazi do razvoja kompletnog srčanog bloka daje se imunosupresivna terapija kortikosteroidima između 16. i 20. nedelje trudnoće, koja smanjuje komplikacije. Važno je napomenuti da žene sa autoimunim bolestima u najvećem procentu rađaju zdravu decu, iako nije neuobučajeno da se trudnoća završi prevremenim porođajem. Žene sa autoimunim bolestima mogu da rađaju i više dece, ali pred svaku narednu trudnoću treba da imaju kompletnu procenu zdravstvenog stanja, zavisno od tipa bolesti.
POSTPOROĐAJNI PERIOD
Ukoliko se trudnoća planira, na vreme mora da se isključi imunosupresivna terapija tipa ciklofosfamida, metotreksata 1… Takođe, nesteroidni antireumatici posle 32. nedelje trudnoće nisu preporučljivi. Veoma je važan i posleporođajni period, jer bolest može da se pogorša, a naročito treba voditi računa od šest do osam nedelja posle porođaja, jer je tada hormonski disbalans najizraženiji.
Komentari (0)