Samo da sve prođe kako treba – rečenica je koju često kao mantru ponavljamo pred porođaj. I u većini slučajeve sve i prođe u najboljem redu. Za one ređe i retke situacije kojih se pribojavamo tu su naši lekari koji se brinu o tome da i uprkos komplikacijama i mama i beba nakon porođaja budu dobro.
O tome kako porođaj može da se zakomplikuje i šta možemo da očekujemo kada se tako nešto desi, razgovarali smo sa ginekologom ass. prim. dr Aleksandrom Ristićem iz porodilišta GAK „Narodni front” u Beogradu.
Foto: dr Aleksandar Ristić, ordinacija Gala Medica
Koje su najčešće komplikacije tokom porođaja?
– Pod komplikacijom u porođaju možemo svrstati sve ono što utiče na normalan tok i dužinu porođaja. Dužina porođaja je različita za svaku ženu i svaku trudnoću i zavisi od različitih faktora. Po literature postoje propisane dužine porođaja prvorotki. Ipak, iz iskustva se ponekada upravo prvorotka porodi brže od drugorotke. Dakle, svaki porođaj je poseban – naglašava dr Ristić i dodaje da na porođaj utiče mnogo faktora od zdravstvenog stanja majke, pa do toga da li dete ima neki problem.
– Komplikacije nastaju kada porođaj ne ide svojim tokom ili traje duže od očekivanog – objasnio je dr Ristić, navodeći da bi prema Udruženju ginekologa i opstretičara SAD trudnica trebalo da napreduje jedan centimetar na sat vremena.
Kako doktor navodi, jedna od najčešćih komplikacija koja nastaje je zastoj u porođaju, kada porođaj prestane da napreduje, te beba stoji na određenoj poziciji duže vremena. Takođe, problem koji može nastati tokom porođaja može biti u vezi sa stanjem ploda unutar majke.
– Tačnije, mi procenjujemo da li beba pati ili ne. U slučaju patnje ili asfiksije, to jasno vidimo na kardiogramu. Na osnovu toga procenjujemo da li moramo reagovati – pomeranjem bebe i okretanjem trudnice osloboditi pupčanik i primena odgovarajuće terapije, kako bi se vratila srčana radnja – navodi dr Aleksandar Ristić za roditeljski portal Bebac.com.
Jedna od akutnih stanja je abrupcija posteljice i ako dođe do toga mora se hitno reagovati, a porođaj se završava carskim rezom.
Foto: dr Aleksandar Ristić
Šta ako prsne vodenjak, a nema kontrakcija?
Pored navedenih problema i zastoja porođaja, pojedine mame su imale iskustvo da im prsne vodenjak, ali da kontrakcije izostanu. Pitali smo cenjenog ginekologa Ristića šta se dešava u takvim situacijama.
– Do pucanja vodenjaka može doći i bez početnih kontrakcija. To je nama pokazatelj da je došlo do pretporođajnog doba ili pak to može biti znak neke početne infekcije. Ako do pucanja dođe u terminu porođaja, te nakon toga krenu i kontrakcije, ulazi se u porodilište. Ukoliko trudnici pukne vodenjak, neophodno je da se odmah javi ginekologu. To je bitno da bi se pratilo njeno stanje i stanje ploda – podvlači dr Ristić.
Ako je trudnici vodenjak pukao u okviru termina ona će, po dolasku u porodilište, biti zadržana u bolnici „mi u zavisnosti od akušerskog nalaza, procenjujemo dato stanje i smeštamo je na odeljenje” objasnio je dr Ristić i naveo da će tek nakon uspostavljanja spontanih kontrakcija buduća mama biti odvedena na odeljenje.
– Trudnica će po ulasku u porodilište dobiti i antibiotsku terapiju – rekao je dr Ristić i posebno naglasio da svako pucanje vodenjaka zahteva odlazak u bolnicu.
Opasnost koja postoji kod pucanja vodenjaka je mogućnost prolabiranja pupčanika. To trudnica ne može znati, te je po pucanju vodenjaka najbolje odmah se uputiti u porodilište na procenu stanja, apeluje doktor Ristić
Komplikacije u drugom porođajnom dobu
Kada je budućoj mami grlić kompletno otvoren i kada je vreme za guranje takođe može doći do komplikacija. O tome smo takođe govorili sa ass. prim. dr Ristić koji navodi da se problem najčešće dešava kada beba ne napravi potrebne rotacije pri izlasku.
Foto: dr Aleksandar Ristić
– Do problema može doći pri ekspulziji bebe, kada mama napinje. Ako beba ne napravi odgovarajuće rotacije koje su potrebne, nego se zaglavi i ostane u jednom položaju duže nego što bi trebalo. Materica ne prepoznaje to loše stanje rotacije, te izlazak bebe biva nešto duži, a to utiče na srčanu radnju bebe. Upravo tada se procenjuje na koji način je najoptimalnije po plod da se porođaj završi. Ginekolog u toj situacije procenjuje situaciju, da bi i mama i beba bile dobro – istakao je dr Ristić.
Problemi otežanog izlaska bebe iz vaginalnog kanala mogu biti uzrokovani različitom anatomijom karice majke. Kako doktor navodi „neko je elastičniji, neko je drugačije građe ili ima jače mišiće karličnog dna i međice” te da se danas u takvim situacijama mogu koristiti i gelovi koji olakšavaju fazu ekspulzije. Ipak, nekada je potrebna i pomoć lekara da bi beba izašla sa što manje posledica.
– Svaki lekar ide na to da bez manjih hirurških intervencija dođe do rađanja bebe. Kada je potrebno, uradimo epiziotomiju, kako bismo napravili prostor bebi, a da posle sve rekonstruišemo kako treba. Na Zapadu postoji praksa da se to ne radi, ali mi smo primetili da su na taj način povrede veće. S toga je bolje za ženu ako se to uradi kontrolisano epiziotomijom – objasnio je doktor Ristić.
Forceps se retko koristi u GAK „Narodni Front”
Na klinici „Narodni Front”, od pomoćnih sredstava prilikom porođaja, forceps se, prema doktorovim rečima, ređe koristi. Ono što se u pojedinim slučajevima koristi je vakuum ekstraktor.
– On se stavlja kao izlazni vakuum, da bi se pomoglo majci, ako je porođaj bio duži i komplikovaniji, da bi fizički pomogli da glavica izađe napolje. Sve te intervencije prolaze dobro, bez ikakvih problema i za majku i za bebu – posebno je naglasio doktor Ristić.
Foto: dr Aleksandar Ristić
Važno je da imate poverenja u doktora tokom porođaja
Ukoliko trudnice dođu u neku od ovih situacija, bitno je da ostanu pribrane i da znaju da svi u porodilištu rade za njihovu i dobrobit njihove bebe.
– Mi smo svi tu da im pomognemo. Ja razumem da straha ima, ali bitno je da žene budu svesne da dolaze da rode bebu i da je to najlepši dan u njihovom životu. Moraju imati tu vrstu poverenja i u babicu i u akušera. Ukoliko dođe do komplikacija, bitno je da znaju da se sve radi kako bi njima bilo lakše, a da bi bebi bilo bolje. Ako u nekim trenucima bude dramatično, neka znaju – mi smo tu da pomognemo, da olakšamo, da smanjimo mogućnost patnje bebe. Mi smo tu zajedno, da bi ishod porođaja bio dobar – dao je doktor Ristić reči ohrabrenja budućim majkama.
– Dobra komunikacija porodilje, babice i doktora je jako bitna za porođaj. Nažalost, ponekada je veliki broj porođaja, te nemate adekvatno vreme koje bi posvetili porodilji. Zato je bitna priprema pred porođaj, i babice i akušera sa majkom, kako bi ona znala šta je sve očekuje. Ponekada mame nisu dovoljno svesne šta ih sve čeka. Ono što je bitno je da nema mesta strahu, jer je to prirodan čin koji donosi najlepšu moguću stvar u životu, a to je dete – zaključio je doktor Ristić, govoreći za roditeljski portal Bebac.com.
Komentari (0)