Astma je vodeća hronična bolest kod dece, a njena učestalost raste iz godine u godinu, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. U porastu su i drugi oblici opstruktivnih bolesti, a svako šesto dete je bar nekada imalo potrebe za lekovima za astmu – ukazao je profesor Branimir Nestorović iz Dečje klinike u Tiršovoj.
Oko 300 miliona ljudi u svetu boluje od astme, a u našoj zemlji takvu dijagnozu ima šest odsto dece. Skok oboljevanja je delom uslovljen i porastom alergija. „Okidači" mogu biti prašina, polen, neke namirnice, ali i duvanski dim, promena vremenskih prilika, fizički napor, stres ili prehlada.
Docent Predrag Minić iz Instituta za majku u dete, naglasio je da se u 50 do 80 odsto slučajeva astma javlja u uzrastu pre pet godina, zbog čega je lečenje predškolske dece izuzetno važno.
– Kontrola je postignuta ako dete nema hronične smetnje niti česta pogoršanja, normalno obavlja aktivnosti i ima normalnu funkciju pluća. Bolest je dobro kontrolisana ako su simptomi prisutni najviše dva puta nedeljno i nisu jako izraženi. U svakodnevnoj praksi stalno tragamo za najbezbednijim i najefiksanijim lekom – rekao je Minić.
Neka ispitivanja pokazala su da je čak 40 odsto bolesnika prekinulo ili promenilo terapiju zbog straha od neželjenih efekata, a veliki broj ne uzima preporučenu dozu leka. Iako se, uz dobru procenu bolesti i adekvatnu primenu terapije, bolest može uspešno lečiti, još nema leka koji bi „na duge staze" promenio tok bolesti, objasnio je Minić.
Dijagnozu nije jednostavno postaviti, istakla je Zorica Živković iz Centra za dečje plućne bolesti KBC „Dr Dragiša Mišović". Ona je dodala da se odnedavno u četiri dečje ustanove u zemlji primenjuje aparat Nioks, kojim se u izdahnutom vazduhu meri stepen zapaljenja.
Ova metoda pomaže u postavljanju dijagnoze, razlikovanju podtipova bolesti, kontroli primene terapije, predviđanju astmatičnog napada, ali i pogoršanja plućne funkcije.
Prema rečima profesorke Anđelke Anđelković sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, do sada su u lečenju astme korišćeni inhalacioni kortikosteriodi (pumpice), a sa primenom novog leka postiže se bolja kontrola zapaljenskih procesa i astme. Lek se može primenjivati i zasebno, ali i kao dopuna antiastmaticima.
Kompanija Merk, šarp end Dom (MSD) poklonila je šest uređaja dečjim klinikama u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, kojima se može proveriti efikasnost propisane terapije, kao i 600 pakovanja Montelukast granula za najmlađe pacijente.
Kako smo saznali, lek se nalazi na pozitivnoj listi, a očekuje se da početkom sledeće godine i u formi granula (za najmlađe) počne da se izdaje na recept.
Bez mačke i grinja
Deca rođena u jesen i zimu ređe oboljevaju, a dečaci imaju lakše oblike bolesti nego devojčice. Trebalo da izbegavati držanje mačke u stanu, dok je dlaka psa „protektivni alergen".
Preporučuje se nekuvano mleko, probiotici, ishrana bogata oligoelementima i nezasićenim masnim kiselinama, kao i da se iz stana „proteraju" grinje. Koliko je moguće, treba redukovati vakcinaciju dece, kontakt sa respiratornim infekcijama i – primenu antibiotika.
Komentari (0)