Anemija kod dece

Svako treće dete u Srbiji mlađe od šest godina, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, pati od anemije. Da deca iz gradskih sredina „žive” od pekara i brze hrane, u kojima gvožđa nema dovoljno, pokazuju i poslednji sistematski pregledi predškolaca pred upis u prvi razred: deca iz užih gradskih jezgara, posebno Beograda, imaju lošu krvnu sliku. Razlozi velikog broja malokrvne dece su isključivo u lošoj ishrani. Međutim, zabrinjavajuće je i to što najveći broj malokrvne dece živi u Vojvodini, najplodnijem delu Srbije, ali i u planinskim selima gde se na jelovniku češće nalaze meso i mlečni proizvodi.

Nedostatak gvožđa je glavni uzrok anemije koja se najčešće javlja kod dece u drugoj godini života i adolescenata. Ako se simptomi ne prepoznaju na vreme, deca često mogu dugo da boluju, sve dok se malokrvnost ne odrazi na poremećaj ponašanja i pažnje ili dok ne počnu da obolevaju od učestalih infekcija – upozorava u intervjuu za „Novosti” docent dr Lidija Dokmanović, specijalista pedijatrije i hematologije iz Službe za hematologiju i onkologiju u Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj.

Onda kada je dete zdravo. Roditelji često greše kada detetu rade krvnu sliku onda kada se razboli. Tada se dobijaju lažne vrednosti hemoglobina, pa roditelji uspaničeno dolaze kod lekara sa zebnjom da im je dete anemično. Na sreću, sada postoje redovni sistematski pregledi u kojima se proverava krvna slika, pa tako roditelji nemaju potrebu da dodatno proveravaju ove parametre. Poseban razlog je to što oni ne znaju da protumače vrednosti hemoglobina, jer to mogu samo pedijatri.

– Vrednosti hemoglobina, kao i drugih hematoloških parametara veoma variraju u detinjstvu. Tako, beba kad se rodi ima vrednost hemoglobina od 15 grama po decilitru, a već za dva meseca normalna vrednost je 9. Zatim, postepeno počinje da raste, ali i mi pedijatri moramo da se koristimo tablicama jer vrednosti veoma osciliraju u određenim periodima detinjstva.

Prvo, ne treba detetu vaditi krv iz vene i određivati serumsko gvožđe i neke slične parametre što često roditelji rade. Dovoljno je detetu izvaditi krv iz prsta i ako je vrednost hemoglobina niža od vrednosti koja je za taj uzrast normalna, dete je potrebno lečiti. To sve može da odredi samo lekar.

Mlađa deca su nervozna ili apatična, pospana, i često imaju loš apetit. Bledilo nije siguran znak malokrvnosti. Deca koja su dugo anemična mogu usporeno da rastu, da budu sklona infekcijama. Malokrvnost zbog nedostatka gvožđa se postepeno razvija, pa zdrav dečji organizam ima vremena da se postepeno na njega navikne. Simptomi malokrvnosti su blagi i često se previde, ali kad se prepoznaju treba uraditi krvnu sliku da bi se postavila dijagnoza.

Najveća zabluda, koja još nažalost vlada, jeste da se gvožđe gubi iz organizma i da je zbog toga dete anemično. Zapravo, anemija nastaje zbog nedovoljnog unosa gvožđa, a ne gubitka, jer se gvožđe može izgubiti samo krvarenjem. A uzrok nedovoljnog unošenja gvožđa je pogrešna ishrana.

– Prve greške se javljaju kada deca ne sisaju, već se uvodi adaptirano mleko ili se pre vremena detetu daje kravlje mleko. Gvožđa ima malo u majčinom mleku ali se ono odlično apsorbuje. Kravlje mleko, takođe, sadrži male količine gvožđa, a apsorpcija je veoma loša. Osim toga, određeni proteinski agregati mogu da izazovu mikroerozije na crevnoj sluzokoži što dovodi do gubitka gvožđa. Dnevne količine mleka deci starijoj od šest meseci treba ograničiti na jedan litar, a starijoj od godinu dana na pola litra.

Treba uvesti meso i žumance jer je to hrana iz koje se najbolje iskorišćava gvožđe. Velika je zabluda da treba jesti samo zeleno i crveno povrće, pa roditelji često forsiraju spanać i cveklu. Istina je da u njima ima najviše gvožđa, ali je ono slabo iskoristljivo.

Istina je da u svim belim mesima ima manje gvožđa nego u crvenim, ali deca više vole bela mesa i ona su iz drugih razloga bolja za ishranu. Razlika u vrednostima gvožđa nije velika između belog mesa, ribe, crvenog mesa ili iznutrica, pa ne treba insistirati na posebnoj vrsti mesa, posebno ne na konjskom, jer je veoma tvrdo, pa deca lako stvore averziju prema mesu i kasnije neće uopšte da ga jedu. Međutim, treba paziti i sa čim se meso kombinuje na jelovniku, gde se opet, dešavaju greške.

– U našoj sredini se jede puno hleba. Ali, malo ljudi zna da hleb, u stvari sve žitarice, ometaju apsorpciju gvožđa iz namirnica. Mleko, takođe smanjuje apsorpciju gvožđa, zbog čega dečaci adolescenti često pate od anemije. Poznato je da oni u tom uzrastu vole da popiju i litar mleka odjednom, naročito posle obroka.

Zato što je apsorpcija iz povrća veoma loša. Nju ometaju određene supstance, kao i u žitaricama, koje sa gvožđem stvaraju nerastvorljive komplekse.

Loših primera ima mnogo, a često se viđaju kod gradske dece, i u porodicama gde se ne jede redovno kuvana hrana. Deca tako doručkuju u pekari, jedu peciva u kojima ima suviše loših masti i aditiva. Za ručak pojedu picu, koja ima origana, a ovaj začin sprečava apsorpciju gvožđa. Uz picu popiju neku od „kola”, koja takođe zaustavljaju dopremanje gvožđa, kao i sva slatka, gazirana pića. Večera se često sastoji od hleba i loših namaza ili, opet, peciva iz pekare.

– Obavezno je uzimanje preparata gvožđa, uz promenu ishrane. Veoma važno je napomenuti da nikako nije dovoljno samo promeniti, odnosno, poboljšati ishranu. Nema te ishrane koja će anemiju tada moći da koriguje. U zavisnosti od stepena anemije daju se preparati gvožđa, koji se piju ujutru na prazan želudac, od tri do četiri meseca. Ako je dete usvojilo pravilnu ishranu, više nikad neće da bude anemično.

Pošto se preparati gvožđa nekada teško podnose, šta je alternativa? 

– Uvek postoji preparat koji će moći da se pije, zato ne treba odustajati od terapije, što često roditelji čine. Zato se nakon mesec dana radi prva kontrola, kada bi trebalo da se poboljša vrednost hemoglobina za oko deset odsto. Ako se dete razboli, ako ima infekciju, terapiju treba prekinuti dok bolest ne prođe.

Zbog čega seoska deca, kojima nije dostupna brza hrana, pate od anemije?