Amerikanci i u Srbiji traže vajber-dadilje

Prema rečima Miloša Turinskog iz “Infostuda”, neki detalji još uvek nisu poznati, ali je uveren da nije reč o čuvanju beba, već malo starije dece.

– Vajber-dadilja bi radila od kuće u Srbiji, na svom telefonu na kojem ima instaliranu aplikaciju i jaku internetsku vezu – kaže Turinski. – Putem kamere, dadilja bi nadgledala decu dok su roditelji odsutni. To svakako ne bi bilo puno radno vreme, već nekoliko časova, dok su roditelji u bioskopu, ili noćnom provodu. Jedan od osnovnih uslova je odlično znanje engleskog jezika. U oglasu piše da se traži samo nadzor nad decom, bez komunikacije.

Nije poznato koliko bi trajao radni dan, ni šta bi se desilo u nepredviđenim situacijama. Ukoliko bi dete bilo u opasnosti, vajber-dadilja bi pozvala roditelje. Ali, ne zna se šta uraditi onda kada majci i ocu treba sat vremena do kuće.

Iako ovo zvuči kao primamljiva ponuda – dobra zarada od kuće bez trčanja za detetom, hranjenja i presvlačenja, pitanje je da li je roditeljima uopšte važno ko im “čuva” dete. Da li nadzor nad detetom putem kamera mogu zloupotrebiti pedofili? Da li mališan zaista oseća da je siguran i zaštićen pod budnim okom “virtuelne” bebisiterke? Rukovodilac beogradskog “Bebi servisa” Ruzmilka Đotunović ističe da ovaj način nadzora nad decom na daljinu nikako nije dobro rešenje.

– Takvo čuvanje dece bilo gde, ne samo u Americi, nije bezbedno – kaže Đotunovićeva. – Roditeljima koji dolaze kod nas da traže dadilje je veoma važno ko im čuva decu. Sve naše bebisiterke prolaze stroge kriterijume, psihološke testove kod Nacionalne službe za zapošljavanje, posle čega dolaze kod nas. Kada prođu praktičnu i teorijsku obuku kroz jasle i predškolske ustanove vidimo kako su se pokazale i koliko su stručne da bi radile sa decom. Ovo sa “Vajberom” je u domenu naučne fantastike i mislim da neće zaživeti kod nas. Ne zna se ko se prijavljuje na ovaj oglas, čija je odgovornost ako se nešto dogodi. Pa ko bi normalan poverio dete na čuvanje nekom strancu, pa još putem kamera! Američka kultura, doduše, ima drugačiji odnos prema deci. Naši roditelji su odgovorniji, porodica i deca su im na prvom mestu, a briga o mališanima je mnogo važna, tako da verujem da ne bi dopustili da im bilo ko uđe u kuću, a kamoli da preko kamera čuva najmlađe.
 

Više od polovine prijavljenih kandidata iz Srbije za posao vajber- -dadilje su žene, ističu iz “Infostuda”. Kažu da oni nemaju pravo da se upliću u dalje odnose poslodavca i zainteresovanih, tako da nije poznato koliko će srpskih bebisiterki biti angažovano putem aplikacije.
 

Psiholog Merica Buj Bjelogrlić smatra da je konzumerizam počeo da “napada” i ono što se dosad nije dovodilo u pitanje, a to je briga o deci. Ona kaže da se u cilju lake i brze zarade bez mnogo truda, zapostavlja građenje zdravih odnosa između deteta i roditelja, i onog ko ga pazi.

– Mi postajemo neodgovorni čim se javljamo na takve oglase – objašnjava Bjelogrlićeva. – Zašto bez pogovora prihvatamo sve sa Zapada, a o tome mislimo tek kad se opečemo? Šta ako vajber-dadilji nestane struje, baterija se isprazni, pukne internet veza? Kako da javi roditeljima da nešto nije u redu. Takav oglas je zaista sulud, ali plašim se da ima naših ljudi koji bi se javili da čuvaju decu putem “Vajbera”, ali svoje mališane nikad ne bi poverili drugima da ih paze preko “žice”. Deci su potrebna ljubav i pažnja, a ona nisu ni svesna da ih neko pazi i gleda dok su sama, već mogu da se uznemire i uplaše jer misle da su ostavljena. Možda zvuči smešno, ali mislim da je u takvim situacijama bolje ostaviti mališana sa psom nego sa vajber-dadiljom, jer životinja ipak ima osećanja i dete bi bilo bezbedno. 

Građani koje smo u Beogradu pitali šta misle o ovoj novotariji, podeljeni su u mišljenju.

Darko Mišić, mašinski tehničar, kategoričan je:

– Ovo je najveća glupost moderne tehnologije koju su do sada izmislili. Tako se ne vaspitavaju i ne uče vrednostima. Ipak sam za tradicionalno čuvanje mališana.

Đorđe Krstić, doktor medicine, slaže se s tim:

– Nimalo mi se to ne sviđa. Moderne tehnologije su, ipak, otišle predaleko. Decu ne bih nikada ostavio samu u kući bez prisustva neke odrasle osobe.

Maja Radoičić, turizmolog, međutim, nešto je drugačijeg mišljenja:

– Ova novina nije toliko loša, ali za neki kraći period, recimo dva sata dnevno. Mada, pitam se šta bi bilo da se nešto desi, a roditelji budu nedostupni na telefon?

A Nenad Radojević, umetnik, uveren je da dete treba da bude uz roditelje:

– Možda sam ja odrastao u drugom vremenu, i ne kapiram ovo moderno čuvanje dece, ali lično nikada ne bih pristao na ovu opciju.