Foto:

Amerikanci i u Srbiji traže vajber-dadilje

Izvor: Bebac.com

Najtraženiji posao ovih dana u Srbiji je vajber-dadilja! Oglas objavljen na sajtu “Infostuda” koji traži srpsku dadilju za čuvanje američke dece putem interneta i aplikacije “Vajber”, izazvao je veliku zainteresovanost, pa se za samo nekoliko dana javilo više od hiljadu ljudi! Za ovaj posao nije vam potrebna diploma vaspitačice, nije važno gde živite, kako se zovete i koliko imate godina. Poslodavcu iz Amerike jedino je važno da dobro govorite engleski jezik i imate jaku internet konekciju, kako biste mogli da pazite na tuđe mališane koji su hiljadama kilometara daleko od vas, za 600 dinara po satu, dok obična dadilja zarađuje između 200 i 300 dinara po satu.

Prema rečima Miloša Turinskog iz “Infostuda”, neki detalji još uvek nisu poznati, ali je uveren da nije reč o čuvanju beba, već malo starije dece.
Foto: Shutterstock
– Vajber-dadilja bi radila od kuće u Srbiji, na svom telefonu na kojem ima instaliranu aplikaciju i jaku internetsku vezu – kaže Turinski. – Putem kamere, dadilja bi nadgledala decu dok su roditelji odsutni. To svakako ne bi bilo puno radno vreme, već nekoliko časova, dok su roditelji u bioskopu, ili noćnom provodu. Jedan od osnovnih uslova je odlično znanje engleskog jezika. U oglasu piše da se traži samo nadzor nad decom, bez komunikacije.
Nije poznato koliko bi trajao radni dan, ni šta bi se desilo u nepredviđenim situacijama. Ukoliko bi dete bilo u opasnosti, vajber-dadilja bi pozvala roditelje. Ali, ne zna se šta uraditi onda kada majci i ocu treba sat vremena do kuće.
Iako ovo zvuči kao primamljiva ponuda – dobra zarada od kuće bez trčanja za detetom, hranjenja i presvlačenja, pitanje je da li je roditeljima uopšte važno ko im “čuva” dete. Da li nadzor nad detetom putem kamera mogu zloupotrebiti pedofili? Da li mališan zaista oseća da je siguran i zaštićen pod budnim okom “virtuelne” bebisiterke? Rukovodilac beogradskog “Bebi servisa” Ruzmilka Đotunović ističe da ovaj način nadzora nad decom na daljinu nikako nije dobro rešenje.
– Takvo čuvanje dece bilo gde, ne samo u Americi, nije bezbedno – kaže Đotunovićeva. – Roditeljima koji dolaze kod nas da traže dadilje je veoma važno ko im čuva decu. Sve naše bebisiterke prolaze stroge kriterijume, psihološke testove kod Nacionalne službe za zapošljavanje, posle čega dolaze kod nas. Kada prođu praktičnu i teorijsku obuku kroz jasle i predškolske ustanove vidimo kako su se pokazale i koliko su stručne da bi radile sa decom. Ovo sa “Vajberom” je u domenu naučne fantastike i mislim da neće zaživeti kod nas. Ne zna se ko se prijavljuje na ovaj oglas, čija je odgovornost ako se nešto dogodi. Pa ko bi normalan poverio dete na čuvanje nekom strancu, pa još putem kamera! Američka kultura, doduše, ima drugačiji odnos prema deci. Naši roditelji su odgovorniji, porodica i deca su im na prvom mestu, a briga o mališanima je mnogo važna, tako da verujem da ne bi dopustili da im bilo ko uđe u kuću, a kamoli da preko kamera čuva najmlađe.
 

JAVLJAJU SE ŽENE
Više od polovine prijavljenih kandidata iz Srbije za posao vajber- -dadilje su žene, ističu iz “Infostuda”. Kažu da oni nemaju pravo da se upliću u dalje odnose poslodavca i zainteresovanih, tako da nije poznato koliko će srpskih bebisiterki biti angažovano putem aplikacije.
 

Psiholog Merica Buj Bjelogrlić smatra da je konzumerizam počeo da “napada” i ono što se dosad nije dovodilo u pitanje, a to je briga o deci. Ona kaže da se u cilju lake i brze zarade bez mnogo truda, zapostavlja građenje zdravih odnosa između deteta i roditelja, i onog ko ga pazi.
– Mi postajemo neodgovorni čim se javljamo na takve oglase – objašnjava Bjelogrlićeva. – Zašto bez pogovora prihvatamo sve sa Zapada, a o tome mislimo tek kad se opečemo? Šta ako vajber-dadilji nestane struje, baterija se isprazni, pukne internet veza? Kako da javi roditeljima da nešto nije u redu. Takav oglas je zaista sulud, ali plašim se da ima naših ljudi koji bi se javili da čuvaju decu putem “Vajbera”, ali svoje mališane nikad ne bi poverili drugima da ih paze preko “žice”. Deci su potrebna ljubav i pažnja, a ona nisu ni svesna da ih neko pazi i gleda dok su sama, već mogu da se uznemire i uplaše jer misle da su ostavljena. Možda zvuči smešno, ali mislim da je u takvim situacijama bolje ostaviti mališana sa psom nego sa vajber-dadiljom, jer životinja ipak ima osećanja i dete bi bilo bezbedno. 
GRAĐANI UGLAVNOM PROTIV
Građani koje smo u Beogradu pitali šta misle o ovoj novotariji, podeljeni su u mišljenju.
Darko Mišić, mašinski tehničar, kategoričan je:
– Ovo je najveća glupost moderne tehnologije koju su do sada izmislili. Tako se ne vaspitavaju i ne uče vrednostima. Ipak sam za tradicionalno čuvanje mališana.
Đorđe Krstić, doktor medicine, slaže se s tim:
– Nimalo mi se to ne sviđa. Moderne tehnologije su, ipak, otišle predaleko. Decu ne bih nikada ostavio samu u kući bez prisustva neke odrasle osobe.
Maja Radoičić, turizmolog, međutim, nešto je drugačijeg mišljenja:
– Ova novina nije toliko loša, ali za neki kraći period, recimo dva sata dnevno. Mada, pitam se šta bi bilo da se nešto desi, a roditelji budu nedostupni na telefon?
A Nenad Radojević, umetnik, uveren je da dete treba da bude uz roditelje:
– Možda sam ja odrastao u drugom vremenu, i ne kapiram ovo moderno čuvanje dece, ali lično nikada ne bih pristao na ovu opciju.
Autor: Snježana Vidačković
Izvor: Novosti.rs

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Najtraženiji posao ovih dana u Srbiji je vajber-dadilja! Oglas objavljen na sajtu “Infostuda” koji traži srpsku dadilju za čuvanje američke dece putem interneta i aplikacije “Vajber”, izazvao je veliku zainteresovanost, pa se za samo nekoliko dana javilo više od hiljadu ljudi! Za ovaj posao nije vam potrebna diploma vaspitačice, nije važno gde živite, kako se zovete i koliko imate godina. Poslodavcu iz Amerike jedino je važno da dobro govorite engleski jezik i imate jaku internet konekciju, kako biste mogli da pazite na tuđe mališane koji su hiljadama kilometara daleko od vas, za 600 dinara po satu, dok obična dadilja zarađuje između 200 i 300 dinara po satu.

Prema rečima Miloša Turinskog iz “Infostuda”, neki detalji još uvek nisu poznati, ali je uveren da nije reč o čuvanju beba, već malo starije dece.
Foto: Shutterstock
– Vajber-dadilja bi radila od kuće u Srbiji, na svom telefonu na kojem ima instaliranu aplikaciju i jaku internetsku vezu – kaže Turinski. – Putem kamere, dadilja bi nadgledala decu dok su roditelji odsutni. To svakako ne bi bilo puno radno vreme, već nekoliko časova, dok su roditelji u bioskopu, ili noćnom provodu. Jedan od osnovnih uslova je odlično znanje engleskog jezika. U oglasu piše da se traži samo nadzor nad decom, bez komunikacije.
Nije poznato koliko bi trajao radni dan, ni šta bi se desilo u nepredviđenim situacijama. Ukoliko bi dete bilo u opasnosti, vajber-dadilja bi pozvala roditelje. Ali, ne zna se šta uraditi onda kada majci i ocu treba sat vremena do kuće.
Iako ovo zvuči kao primamljiva ponuda – dobra zarada od kuće bez trčanja za detetom, hranjenja i presvlačenja, pitanje je da li je roditeljima uopšte važno ko im “čuva” dete. Da li nadzor nad detetom putem kamera mogu zloupotrebiti pedofili? Da li mališan zaista oseća da je siguran i zaštićen pod budnim okom “virtuelne” bebisiterke? Rukovodilac beogradskog “Bebi servisa” Ruzmilka Đotunović ističe da ovaj način nadzora nad decom na daljinu nikako nije dobro rešenje.
– Takvo čuvanje dece bilo gde, ne samo u Americi, nije bezbedno – kaže Đotunovićeva. – Roditeljima koji dolaze kod nas da traže dadilje je veoma važno ko im čuva decu. Sve naše bebisiterke prolaze stroge kriterijume, psihološke testove kod Nacionalne službe za zapošljavanje, posle čega dolaze kod nas. Kada prođu praktičnu i teorijsku obuku kroz jasle i predškolske ustanove vidimo kako su se pokazale i koliko su stručne da bi radile sa decom. Ovo sa “Vajberom” je u domenu naučne fantastike i mislim da neće zaživeti kod nas. Ne zna se ko se prijavljuje na ovaj oglas, čija je odgovornost ako se nešto dogodi. Pa ko bi normalan poverio dete na čuvanje nekom strancu, pa još putem kamera! Američka kultura, doduše, ima drugačiji odnos prema deci. Naši roditelji su odgovorniji, porodica i deca su im na prvom mestu, a briga o mališanima je mnogo važna, tako da verujem da ne bi dopustili da im bilo ko uđe u kuću, a kamoli da preko kamera čuva najmlađe.
 

JAVLJAJU SE ŽENE
Više od polovine prijavljenih kandidata iz Srbije za posao vajber- -dadilje su žene, ističu iz “Infostuda”. Kažu da oni nemaju pravo da se upliću u dalje odnose poslodavca i zainteresovanih, tako da nije poznato koliko će srpskih bebisiterki biti angažovano putem aplikacije.
 

Psiholog Merica Buj Bjelogrlić smatra da je konzumerizam počeo da “napada” i ono što se dosad nije dovodilo u pitanje, a to je briga o deci. Ona kaže da se u cilju lake i brze zarade bez mnogo truda, zapostavlja građenje zdravih odnosa između deteta i roditelja, i onog ko ga pazi.
– Mi postajemo neodgovorni čim se javljamo na takve oglase – objašnjava Bjelogrlićeva. – Zašto bez pogovora prihvatamo sve sa Zapada, a o tome mislimo tek kad se opečemo? Šta ako vajber-dadilji nestane struje, baterija se isprazni, pukne internet veza? Kako da javi roditeljima da nešto nije u redu. Takav oglas je zaista sulud, ali plašim se da ima naših ljudi koji bi se javili da čuvaju decu putem “Vajbera”, ali svoje mališane nikad ne bi poverili drugima da ih paze preko “žice”. Deci su potrebna ljubav i pažnja, a ona nisu ni svesna da ih neko pazi i gleda dok su sama, već mogu da se uznemire i uplaše jer misle da su ostavljena. Možda zvuči smešno, ali mislim da je u takvim situacijama bolje ostaviti mališana sa psom nego sa vajber-dadiljom, jer životinja ipak ima osećanja i dete bi bilo bezbedno. 
GRAĐANI UGLAVNOM PROTIV
Građani koje smo u Beogradu pitali šta misle o ovoj novotariji, podeljeni su u mišljenju.
Darko Mišić, mašinski tehničar, kategoričan je:
– Ovo je najveća glupost moderne tehnologije koju su do sada izmislili. Tako se ne vaspitavaju i ne uče vrednostima. Ipak sam za tradicionalno čuvanje mališana.
Đorđe Krstić, doktor medicine, slaže se s tim:
– Nimalo mi se to ne sviđa. Moderne tehnologije su, ipak, otišle predaleko. Decu ne bih nikada ostavio samu u kući bez prisustva neke odrasle osobe.
Maja Radoičić, turizmolog, međutim, nešto je drugačijeg mišljenja:
– Ova novina nije toliko loša, ali za neki kraći period, recimo dva sata dnevno. Mada, pitam se šta bi bilo da se nešto desi, a roditelji budu nedostupni na telefon?
A Nenad Radojević, umetnik, uveren je da dete treba da bude uz roditelje:
– Možda sam ja odrastao u drugom vremenu, i ne kapiram ovo moderno čuvanje dece, ali lično nikada ne bih pristao na ovu opciju.
Autor: Snježana Vidačković
Izvor: Novosti.rs
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Nedelja, 22.12.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije