Amerika kuponima pomaže samohrane roditelje

Dok je živela sa roditeljima koji su „viša srednja klasa”, Tifani Rid (31) nije ni znala da „kuponi za hranu” postoje. Danas, kada studira, radi za „minimalac” i sama podiže dete, Ridova preživljava baš zahvaljujući novcu koji američka vlada svakog meseca odvaja za hranu najsiromašnijim građanima.

Tifani Rid je jedna među milionima samohranih majki u SAD koja može da prehrani sebe i svoje dete zahvaljujući ovakvoj pomoći države. Kako pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede, oko 28 miliona siromašnih Amerikanaca ne gladuje zahvaljujući „kuponima za hranu”.

„Mesečno dobijam 320 dolara. To je sasvim dovoljno za mene i mog sina”, kaže Ridova koja radi u administraciji na državnom univerzitetu Kent i studira informatiku.

Pravilnik Ministarstva poljoprivrede je da jedno domaćinstvo može dobiti kupone ako primanja svih članova ne premašaju 2.000 dolara mesečno, ili 3.000 dolara u slučaju da za člana ima nepokretnu osobu.

„Kada platim stanarinu, komunalije i gorivo ništa mi ne preostaje. Kuponi su mi apsolutno neophodni”, objašnjava Ridova. Njen izbor je da ne prihvati plaćenije i zahtevnije poslove koji bi joj doneli više novca, ali i manje vremena za sina Džeka (4).

„Kuponi za hranu ne kupuju samo hleb već i vreme koje provodim sa detetom”, kaže ona.

Problem sa kuponima je što je na njima, osim pečata države, ujedno i stigma društva. Korisnici su u individualističkom američkom društvu viđeni kao lenjivci koji žive na račun države umesto od svog rada.

Felisija Merkado (21) iz Lorena u Ohaju takođe je samohrana majka. Ona kaže da ne spada u one korisnike koji celi život provedu „na kuponima” i kojima ne pada na pamet da se zaposle.

„Nije me sramota jer znam da je ovo samo privremeno, dok ne završim fakultet i ne nađem posao kao medicinska sestra.” Ona kaže da je pre nego što je dobila kupone bilo teško da izdržava sebe i ćerku Andželinu (5).

„Dešavalo se da nemam para za pastu za zube. To je samo dva dolara, ali ja nisam imala ni dolar u džepu jer sam sve morala da potrošim na hranu”, dodaje Merkadova.

Iako američka država ne važi za najsocijalniju, Merkadova koristi više programa socijalne pomoći. Njena ćerka dobija dečji dodatak i besplatno ide u obdanište, dok država obe zdravstveno osigurava.