Gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za korovsku biljku ambroziju (Ambrosia artemisiofolia). Raste na zapuštenim mestima, pored puteva, pruga i na nasipima, a kao korov ulazi u žita koja se žanju, voćnjake, vinograde, bašte, odakle je teško isterati. Ima, nažalost, mogućnosti da ozbiljno naruši zdravlje, jer predstavlja jednu od najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je ambrozija poznata još i kao limudžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Iz naziva koje joj je dao narod, jasno je i kako raste i odakle je stigla.
Naime, ambrozija nije evropska biljka, već je na nekom od prekookeanskih brodova doneta na naš kontinent krajem 19. veka. Od tog trenutka počinje da se nezadrživo širi tako da je danas na Starom kontinentu ima više nego u Americi. Zbog takve situacije, i u našoj zemlji pokrenuta je ozbiljna akcija nadgledanja površina i uklanjanje ovog korova. Potreba za njenim uništavanjem se nametnula zato što je izuzetno štetna, a uveliko se odomaćila u Vojvodini, Mačvi, nižim delovima Šumadije, Pomoravlju.
U prirodi ovu biljku, zbog gorkog ukusa, ne jede nijedna životinja. Ambrozija niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen, tačnije od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva.
Polen ambrozije izaziva alergiju kod deset odsto ljudi, odnosno od svih polenskih alergija polen ambrozije je uzročnik u čak 50 do 60 odsto slučajeva. Kod najosetljivijih osoba samo osam do dvadeset zrna u metru kubnom vazduha može da izazove jake alergijske reakcije. A samo jedna biljka ambrozije proizvede i do osam milijardi polenovih zrna. U polenu ambrozije dokazano je prisustvo čak 52 jedinjenja koja su alergogena, među kojima je šest posebno opasno. Opasno ne samo za ljude, već i za životinje.
No, uprkos opštoj hajci na ambroziju, stručnjaci ukazuju i na njenu lekovitost?! Tvrdeći da u botanici ne postoji biljka koja bi bila samo korisna ili štetna, izvesni dr Vilijam Kuk navodi primer da ubranim listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata, kao i kod pojave kožnih oboljenja. Takođe, na uobičajen način skuvan čaj od lista i korena ambrozije pomaže kod menstrualnih bolova.
Znaci alergije
Alergijska reakcija javlja se prvenstveno na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje, kijanje više od deset puta uzastopno, svrab u nosu i grlu sa pojačanom sekrecijom, pečenje i suzenje očiju sa znacima konjunktivitisa, otok očnih kapaka predstavljaju glavne simptome alergijske reakcije izazvane ambrozijom, koja u nekim situacijama prelazi i u astmatične napade! Zabrinjava podatak da se u svetu sve češće beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na ambroziju.
Preporuke kako se štititi
Najbolja zaštita od ambrozije je iskorenjivanje biljke, a to podrazumeva čupanje iz korova i košenje pre cvetanja, a na velikim poljoprivrednim dobrima primena hemijskih sredstava uz savet stručnjaka. Važno je i izbegavanje kontakta sa alergenom, obaveštenost o količini polena i pravovremeno uzimanje preventivne terapije, kao i konsultovanje lekara.
Ukoliko se testiranjem na koži potvrdi da je uzrok postojeće alergije ambrozija, treba preduzeti određene korake da bi se njeno javljanje predupredilo ili makar ublažilo. Preventivnu terapiju treba uzimati na samom početku njenog cvetanja, ali ne samovoljno na svoju ruku, već lekar alergolog treba da odredi šta je terapijski svrsishodno.
Ali, ukoliko ni blagovremena terapija ne dovede do potpune kontrole neprijatnih simptoma, onda uz lekove treba na svaki način izbegavati alergenu biljku. Lekari savetuju da se treba, po mogućstvu, skloniti iz okruženja u kome ambrozija raste. Ako to nije moguće, onda u prirodu ne treba ni izlaziti u vreme njenog cvetanja. S obzirom na to da je teško izvodljivo ostati zatvoren, onda za izlazak treba birati samo kišne dane. Što se tiče ponašanja u kući, stanove ne treba provetravati pre 23 časa.
Kada je reč o maloj deci, njih ne treba izvoditi u šetnju u prepodnevnim satima, jer je tada najveća koncentracija polena u vazduhu. Decu ne treba izvoditi ni po vetrovitom vremenu, ali i kada idu u šetnju treba ih češće presvlačiti jer se polen lepi za odeću. Veš, a naročito dečji, nikako ne treba sušiti napolju, takođe zbog polena ambrozije.
Komentari (0)