Alergije na hranu ozbiljan su zdravstveni problem koji se može završiti i smrću, ali, srećom, najčešće alergijske reakcije su blažeg oblika, a čak i ako dođe do najtežih reakcija, hitnom lekarskom intervencijom većina ljudskih života može se spasiti.
Broj ljudi koji razvijaju neki oblik alergijske reakcije na barem jednu namirnicu samo u Americi iznosi oko 11 miliona, sa samo 150 do 200 smrtnih slučajeva godišnje na 30.000 hitnih intervencija zbog alergijskog stanja opasnog po život.
Istraživanja pokazuju da je problem alergija, ipak, potcenjen jer se broj poseta lekaru zbog raznovrsnih, ali ne po život opasnih tegoba, meri u milionima.
Alergijske reakcije mogu se javiti u bilo kojem životnom uzrastu, tako da neko reakciju razvija prvi put kad se sretne s nekom namirnicom, dok se kod nekih alergije javljaju iznenada, nakon što su godinama određenu hranu jeli bez problema.
Za alergiju na hranu nema leka, pa je jedini način potpuno izbegavanje hrane koja uzrokuje alergiju. Najčešće su alergije na kikiriki, orahe, bademe, lešnike, zatim na ribu, rakove, školjke i ostale morske plodove, jaja, soju i druge žitarice.
Među voćem i povrćem alergije izazivaju jagode i kivi, a u slučaju jaja češće su alergije na belance. U hrani ih najčešće izazivaju masnoće i šećer, a osim na određenu namirnicu alergija se može javiti i samo na dodatke (aditive), boje, konzervanse…
Najnovija istraživanja pokazuju da neke genetski modifikovane namirnice mogu imati povećan broj alergena.
Ljudi alergični na pelud često su alergični i na jabuke, šargarepu, sirov krompir, grašak, kivi i celer, a alergični na jaja često na kožnim testovima reaguju i na piletinu.
Jednom izražena alergija može ostati celog života, a može se i povući posle nekog vremena.
Alergije na mleko, na primer, najčešće se javljaju kod male dece, ali često se kasnije potpuno povlače.
Reakcije na hranu mogu biti toksične i netoksične, pri čemu su toksična trovanja hranom koja u sebi ima bakterije ili toksine, a netoksična se javljaju kod preosetljivih osoba.
Netoksične reakcije dele se na alergije koje izazivaju imunološki mehanizmi i na reakcije nepodnošenja.
Učestalost alergija u svetu sve je veća budući da je ranije veći postotak alergija ostajao bez pravilne dijagnoze, ali se veruje da će zahvaljujući sve većoj konzumaciji industrijski pripremljene hrane bogate veštačkim dodacima i učestalost alergija rasti.
Lekari tvrde da se, ako se s lečenjem ne počne na vreme, ili ako se potpuno ne izbaci hrana koja izaziva alergiju, stanje kod velikog broja obolelih vremenom pogoršava.
Najčešći lekovi su antihistaminici i kratkotrajno kortikosteroidi.
Osobe koje su jednom doživele anafilaktički šok morale bi uvek da imaju kod sebe lek za hitna stanja – autoindžektor adrenalina i antihistaminik s brzim delovanjem.
Komentari (0)